Бивши амерички амбасадор у Загребу Питер Галбрајт је у тексту у данашњем Јутарњем листу навео да је у јулу 1991. обавестио Вашингтон да би било горе да Војска Републике Српске (ВРС) и Српска војска Крајине заузму Бихаћ, који су нападале, него да Хрватска поврати контролу над Крајином.
У порукама за Вашингтон објаснио сам да ће то довести до одласка већине Срба, али у "хијерархији од лошега на горе", било би горе да командант ВРС Ратко Младић заузме Бихаћ. Он је већ поубијао 8.000 мушкараца и младића у Сребреници. Ако буде клао људе истим интензитетом у Бихаћу, можемо очекивати 40.000 мртвих и бежање свих осталих, пише Галбрајт. Он је оценио да су Срби, нападом на Бихаћ, испровоцирали хрватски одговор.
Галбрајт наводи да је крајем јула 1991. године, пошто је добио упутства из Вашингтона, рекао председнику Хрватске Фрањи Туђману да САД цене спремност Хрватске да пролије крв како би заштитила Бихаћ. Није то било зелено светло, али ни црвено. То је било оно што је Туђман желео да чује. Упозорио сам га да Хрватска мора да заштити мировне снаге Уједињених нација у Крајини и цивилно становништво. Нажалост, пропустио је учинити ово друго, пише Галбрајт.
Он је навео да је 2. августа 1991. разговарао у Београду са председником Владе Републике Српске Крајине (РСК) Миланом Бабићем, који му је рекао да разуме зашто ће Хрватска ускоро да нападне РСК, али да не разуме зашто је његова страна кренула на Бихаћ. Рекао сам му да постоји само једна могућност да се избегне рат: крајински Срби морају се повући из Бихаћа и пристати на Туђманове услове реинтеграције у Хрватску. Али, не могу да се надају ничему што би било налик аутономији понуђеној у плану З-4, који су Срби у јануару безобзирно одбили.
Бабић је пристао на моје услове, пише Галбрајт. Преман његовим речима, председник РСК Милан Мартић, "бивши полицајац, био је тај који је држао праву власт у Книну, а он је истовремено био и глуп и кукавица". Мартић је радије жртвовао становништво Книна, него што је прихватио мировни план који је могао да их спаси, пише Галбрајт, наводећи да је био уверен да ће Срби на хрватски напад узвратити гранатирањем Загреба, као три месеца раније, приликом хрватског заузимања Западне Славоније.
ФоНет
Ауторска права Радио Оаза 2026