Исповест Марије из Осијека

„У то време сам с двојицом малолетних синова била у избеглиштву у Запрешићу, а супруг Бранко је остао у Осијеку јер је био један од директора ‚Поште‘. Сваки дан, изузев суботе и недеље, чули смо се телефоном чим би он стигао на посао. У понедељак, 25. новембра 1991. године, отпратила сам децу у школу и затим чекала његов позив. Јавио ми се тек око 16 сати.

Грдила сам га што ми се није јавио раније, а он ми каже да уопште није ишао на посао, да му је у петак пред крај радног времена дошао шеф и рекао да од понедељка има слободне дане и да не иде никуд из Осијека у случају да им буде потребан. Никада није рекао да га је страх, да га је неко дирао, нападао.

Ништа.

Сутрадан у 11.30 по њега је дошло троје наоружаних особа, једна жена и два мушкарца у униформама хрватске војске. Позвонили су на врата и рекли му да са њима пође на информативни разговор. Казали су му да не треба да носи документа јер ће брзо да се врати. После пола сата је то троје људи дошло у нашу кућу, али овај пут без њега. Одвезли су наш аутомобил из гараже. Од онда га више никад нисам видела ни чула."

Познати редитељ истиче да је тим женама у ствари заједничко то да имају храбрости да јавно иступе са својим причама, „посебно у овом тренутку, у којем се другачије мишљење о рату априори проглашава антидржавном делатношћу".

На бројне критике, па и претње које у Хрватској стижу на Фрљићев рачун он одговара питањем.

- Колико је цивилних жртава рата могло да добије једнократну новчану помоћ од износа који ће се утрошити на ту манифестацију и колико ће културни радници који учествују у том програму да наплате свој ангажман? - пита јавност Оливер Фрљић.

Организатори перформанса поручили су да он „сугерише да у слободном друштву никад, па ни на државни празник не сме да буде непожељно да се исприча своја истину и буде против наметнутог и униформног мишљења".

Осим ове манифестације,Српско народно вијеће ће да организује и друге пратеће догађаје, као што је комеморација за жртве „Олује".

Рудан: Славље пораза

О прослави „Олује" свој став је изнела и књижевница Ведрана Рудан.

„Укратко, двадесет година после ‚Олује‘ пресиромашни грађани Хрватске платиће славље једног од највећих хрватских пораза, ‚ослобађање‘ Лијепе Наше која никад није била и никад неће бити ни лијепа ни наша", навела је, између осталог, Рудан.

Агенције