Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 27. јануара 1812. године, државник, познат као Илија Гарашанин, чије је дело "Начертаније", објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа који би се заједно одупрли Отоманском царству. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши крај Крагујевца и презиме је узео по називу родног места. Каријеру је почео као официр 1837. и био је први старешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је после абдицирања кнеза Милоша 1839. морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину, од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску.

Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. и најзаслужнији је био за одлуку Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић.
На позив кнеза Михаила Обреновића, 1861. постао је шеф владе и дипломатије. Прихватио је његову идеју о савезу с Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни и Шиптара, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић.