Рођен је 27. јануара 1812. године, државник, познат као Илија Гарашанин, чије је дело "Начертаније", објављено 1844, предвиђало ослобађање свих Јужних Словена и стварање велике југословенске државе под вођством Србије. Залагао се и за Савез балканских народа који би се заједно одупрли Отоманском царству. Син је трговца Милутина Савића из села Гараши крај Крагујевца и презиме је узео по називу родног места. Каријеру је почео као официр 1837. и био је први старешина војске кнеза Милоша Обреновића, али је после абдицирања кнеза Милоша 1839. морао у избеглиштво. По повратку у отаџбину, од 1843. до 1852. био је министар унутрашњих дела, до 1853. министар спољних послова, али је смењен под притиском Русије, иако се противио аустрофилској политици кнеза Александра Карађорђевића и сматрао да Србија треба да се ослони на Русију и Француску.
Поново је постао министар унутрашњих дела 1858. и најзаслужнији је био за одлуку Светоандрејске скупштине о збацивању династије Карађорђевић.
На позив кнеза Михаила Обреновића, 1861. постао је шеф владе и дипломатије. Прихватио је његову идеју о савезу с Црном Гором, Грчком и Румунијом у припремању устанка против Турака, водио тајне преговоре о устанку с првацима Срба у Босни и Шиптара, али је отпуштен 1867. због противљења кнежевој женидби с Катарином Константиновић.
Ауторска права Радио Оаза 2026