Рођен је 27. јануара 1777. године, монах и писац, управник манастира Шишатовац, чије су песме, надахнуте родољубљем, хуманизмом и просветитељским идејама, имале велики утицај на савременике, нарочито "Глас харфе шиштовачке".
Мушицки је био један од најобразованијих писаца свога времена. Поред грчког и латинског, он зна неколико европских језика и познаје скоро све веће песнике античког и новог доба. Његови омиљени песници су: Клопшток, чувени немачки песник, писац „Месијаде", Давид „псалмопјевац" и нарочито Хорације, чију је поетику (Ars poetica) знао наизуст. Он од Хорација узима метричке облике, хвалбену и свечану речитост и први међу Србима почиње да ствара уметничку поезију у духу и руху псевдокласичне поезије европске.
Смењен је с дужности управника Шишатовца јер његове идеје нису биле по вољи митрополита Стефана Стратимировића. Одушевљавао се Доситејем Обрадовићем и био пријатељ Вука Караџића.
Мали есеј о Лукијану Мушицком