"Зато вас позивамо да на чин освештања дођете као на празник Васкрсења. Обуците се у бело. Певаћемо о победи, то неће бити опело. Дођите у Пребиловце, јер боље је бити потомак убијеног, него убице", поручио је владика Григорије.

Владика Григорије је на почетку скупа, најављујући председника Републике Српске Милорада Додика, напоменуо да је Влада Српске највећи донатор обнове храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима.

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да овај скуп представља чин солидарности и потврду српског постојања у Херцеговини. Додик је истакао да "Херцеговачка академија" представља велики чин солидарности, а црква потврду српског постојања у Херцеговини.

"Овај храм потврда је нашег постојања и остајања на овим просторима. Нећемо отићи док год тамо постоје наша сећања и наше жртве", рекао је Додик.

Потпредседник Српске академије наука и уметности Љубомир Максимовић рекао је да је страдање Срба у БиХ од 1941. до 1945. године било велика трагедија српског народа.

"Част ми је да будем на месту на којем се клањам жртвама. Остаје трајна обавеза да сачувамо успомену на њихова страдања", поручио је Максимовић.

У програму су учествовали песници Матија Бећковић, Рајко Петров Ного, Гојко Ђого, историчар Драга Мастиловић, првакиња Београдске опере Јадранка Јовановић, народни гуслари, као и академски хор "Лола" са диригентом Милованом Панчићем.

Имена донатора и износи прилога биће објављени, између осталог, у београдским дневним листовима "Политика" и "Вечерње новости", осим уколико приложници назначе да не желе да им се објави име.

Храм у Пребиловцима пројектовао је архитекта Предраг Ристић, који је аутор и Херцеговачке Грачанице на Црквини, а налик је цркви Христовог гроба у Јерусалиму.

Усташе су 1941. године у Пребиловцима убиле 850 Срба од укупно 1.000 становника тог српског села у Херцеговини, које, према истраживању јапанског листа "Асахи шимбун", представља најстрадалније село у Другом светском рату у Европи.

Градња храма у Пребиловцима, у чију крипту је положено више хиљада посмртних остатака Срба убијених у долини Неретве за време Другог светског рата, почела је 1991. године. Међутим, током 1992. године Хрватска војска предвођена генералом Јанком Бобетком минирала је крипту и багерима практично урадила све да се трагови злочина униште.

Иако је велики број моштију уништен сачувано је седам сандука. Свети архијерејски Сабор Српске православне цркве канонизовао је пребиловачке мученике и од прошле године се славе као свети сваког 6. августа.

Спомен-храм у Пребиловцима поново се обнавља, захваљујући бројним донаторима. Међу њима велики је број Срба који су пореклом из Херцеговине. Велику помоћ и подршку у изградњи храма пружила је Влада Републике Српске.

Планирано је да обновљени Спомен-храм у Пребиловцима буде освештан 8. августа.

Срна

Погледајте ВИДЕО