Број грађана са докторатом и магистратуром у Србији надмашио је укупан број становника, показују најновији подаци Републичког завода за статистику (РЗС).

Велики број доктора и магистара своја звања стекао је у последњих 15-ак година, па је Србија, од земље са свега неколико процената факултетски образованих, данас са 126 одсто избила на прво место у свету по броју грађана са докторском и магистарском титулом.

– У питању је својеврстан феномен који је у појединим земљама запажен, рецимо када је реч о броју мобилних телефона и других геџета по глави становника, али ово је први пут да у некој земљи број академских титула надмаши не само број факултетски образованих, већ свих становника – рекао је на конференцији за медија в.д. директора РЗС-а Миладин Ковачевић.

У Институту за анализу доктората, магистрата и домаћих задатака у Сремској Каменици кажу да забележени феномен у ствари и није тако необичан. 
– Још од античке Грчке познато је да људи, када досегну стање доколице, почињу да се интересују за образовање, уметност и културу. Људи почињу да раде на себи јер су већ задовољили све примарне потребе као што су дом, храна и страначка књижица. Евидентно је да у Србији има јако много људи који су услед недостатка посла већ деценијама у стању дубоке доколице, тако да је добро што су вишак слободног времена одлучили да потроше на стицање академског знања и титула. Неки и на стицање више њих – каже Стојан Рашковић из Института.