Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави у 40. дан после Васкрса.
По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:
„Идите по свему свети и проповедајте Еванђелије сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.“
Ово је сточарски и ратарски празник, који се слави и као крсна слава, али и као заветина за читаво село.
Црква у Прањанима код Чачка слави овај дан, па се тог дана око цркве приређује велики вашар и народно весеље. Ујутру се праве дрвени крстићи од лескових гранчица и стављају у њиве, ливаде, на куће, торове и изворе да бране од града.
Млади у Шумадији ујутру одлазе у брда и беру девесиље, које после стављају око карлица с млеком да им се боље ухвати кајмак. Затим са девојкама одлазе на ливаде и беру друго цвеће. Ту се развија коло и играју сеоске игре.
У Поповом Пољу и околним селима Спасовдан се држао за сточарски празник, па се тог дана људи највише посвећују стоци.
На Спасовдан у многим селима иде литија, односно крстоноше.
Крст као обележје саставни је део спасовданског ритуала. Праве га од леске и стављају на места за која се верује да су легла демона.
Спасовдански обичаји по многоме подсећају на празновање Ђурђевдана, па постоји мишљење да је црква мноштво ђурђевданских обичаја христијанизовала у празновање Спасовдана.
На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
На длану
Ауторска права Радио Оаза 2026