Не слажу се међутим сви са Елисом. Ендру Лорд, гостујући професор Универзитета у Есексу, тврди да ће стручњаци решити овај проблем. Мрежу ће по његовом мишљењу растеретити чување података на великим „фармама сервера” уместо да се преносе кабловима.

„Бритиш телеком” истиче да сарађује са водећим универзитетима да би могао да испуни будућа очекивања корисника интернета.

Професор Елис такође упозорава да интернет сада троши исту количину енергије као авио-индустрија, што износи око два одсто утрошене енергије развијених земаља, и то само за пренос података. Ако се томе дода електрична енергију коју троше електронски уређаји онда тај проценат расте на осам одсто. Што је интернет бржи, потребно је више енергије, па је могуће да би постављање нових каблова могло да значи да се за 20 година на интернет троши сва расположива електрична енергија.

Душан Стоичевић, председник Управног одбора Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС), оценио је да острвске земље имају проблем са капацитетом јер полажу каблове у океане, али да генерално у свету не постоји проблем ограниченог капацитета интернета.

– Не можемо да сведемо проблем на капацитет оптичких влакана, јер се поред оптике користи сателитски и бежични пренос. Друго, технологија је увек била испред потраживања и сигурно ће наћи решења за све кључне тачке где је проблем капацитет – рекао је Стоичевић.

Наш саговорник је поменуо други актуелан изазов за глобалну компјутерску мрежу, а то је мањак слободних ај-пи адреса на интернету, пошто нас очекују „интернет ствари”, у којима ће не само компјутери и телефони, већ и кућни апарати, аутомобили и други уређаји бити повезани. Сваки од њих мора да има своју адресу, што се тренутно решава увођењем Ипв6 протокола.

Ј. Ј. К., Политика