– Разуман сам човек, свестан сам каква је опасност и за мене и за село то што сам копам, али шта могу кад нико неће да помогне – прича Митић и додаје:
– До сада ми је једино општински јавни тужилац у Сурдулици Данијела Трајковић помогла и заузела се за то да пронађе ко је надлежан да извади бомбу. Прошле године, 5. маја, дошли су стручњаци из Управе за одбрану и Центра за разминирање уз полицијско обезбеђење. Ровокопачем је ископана рупа дубока 3,5 метра, извукли су још једно парче бомбе, али нису могли тачно да утврде на којој је дубини бомба, али ја мислим да до ње има још око два-три метра – сматра Трифун и додаје да је екипа стручњака понела са собом парче бомбе и да су рекли да ће поново доћи.
Агенција за разминирање обећала је да ће бесплатно урадити пројекат, али је за вађење потребно од 100.000 до 200.000 евра! Реаговао је и Војни одсек из Врања, али тај посао није у његовој надлежности. Народној канцеларији и амбасади САД обраћала се и агенција „Врање прес” из Врања, на грађанску иницијативу, како би се Митићу помогло јер су му угрожена основна људска права на нормалан живот, али Војкан Ристић из „Врање преса“ каже нам да нису добили одговор. Остало је на општини Сурдулица да се за средства обрати влади, али до сада ништа није учињено. Митић наглашава да је био код председника општине Сурдулица Станислава Момчиловића и да му је он рекао да га разуме и да ту бомбу и сам „носи на леђима“. Митић каже да је председнику огорчено одговорио: „Ја девет година спавам на тој бомби“.
Обраћао се Трифун и народном посланику Славољубу Стајковићу из Сурдулице, али су му у канцеларији његове странке (ДС) рекли да ће га позвати, да је посланик доста заузет, али га, каже, више нису звали. Не зна више шта да ради. Иза куће, вели, сада има и бомбу и кратер пун воде, кућа му се због влаге полако руши, зидови пуцају и оно што је успео да поправи после бомбардовања сада пропада. Просторије на спрату не користи, јер су све испуцале и пуне влаге, а сада живи у једној у приземљу куће и чека, каже, када ће да му се сруши над главом.
Његов син Драган, машински инжењер, каже за наш лист:
– Не могу да схватим да нико оволико година неће да покрене нешто да се ово коначно реши. Угрожено је село са 130 кућа и око 1.500 житеља.
Док разговарамо са Митићима, поред куће журно пролазе две његове комшинице. Позивамо их, али тек након убеђивања пристају да уђу у Митићево двориште. Јелмија Мустафовић (50), мајка двоје деце, каже нам:
– Деда Трифун копа да нас спаси те бомбе, али не може сам. Ми се плашимо да не буде некаквог земљотреса, да се бомба не помери и експлодира. И друга комшиница, Далиборка Рамадановић (28), мајка двоје деце, апелује да коначно неко дође и извади бомбу, да више не буду таоци страха.
Деда Трифун пак каже да ће на пролеће, када се вода оцеди из кратера који зјапи иза његове куће, почети поново сам да копа.
Валентина Златковић