Пре 16 година небо над Ваљевом било је са нешто више облака. Међутим, они нису могли да сакрију од погледа многобројних грађана праву драму која се одигравала изнад њихових глава. У главној улози био је војни авион „миг-29” који је правио чудне, скоро невероватне акробације, узлете и спустове праћене заглушујућом буком мотора.

После неколико минута све је утихло, а иза облака се појавило крило погођеног авиона са којег је висило тело пилота. Ветар их је однео према петничним њивама десетак километара од центра града... 

Нешто касније пронела се вест да је у погођеном авиону био њихов земљак из Горњег Црниљева – пуковник, пилот и командант 204. ловачког пука Миленко Павловић.

На вест да група од чак двадесетак авиона креће према војној фабрици „Крушик” и Ваљеву, он је из кабине „мига” избацио млађег колегу и сео за команде. Пошао је свом силином према завичају да би га одбранио од непријатеља.

У судару изнад Ваљева, где је на противничкој страни било 16 најсавременијих летелица, имао је толико времена да покаже свој пркос, храброст и одважност. Ваљда, задивљени тим чином, непријатељска ескадрила променила је план и одустала од просипања разорних пројектила по граду.

Иако је од овог догађаја прошло 16 година, грађани Ваљева и Осечине, његове колеге, као и припадници Војске Србије наставили су да са истим поштовањем обележавају дан погибије пилота Павловића.