Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Глог јача срце и снижава притисак

2015.05.03

Глог, народни лек за кардиоваскуларне проблеме, расте на ободима шума, дуж путева и ограда. Ублажава климактеричне тегобе, али и отклања стрес и нервозу

Расте свуда и изузетно је лековит. 

Овако би најкраће могао да се опише глог (Crataegus oxyacantha), о чијем благотворном дејству постоје записи још из 14. века. Најчешће расте на ободима шума, дуж путева и ограда, док је у Холандији и украсно дрво. Код ове трновите биљке нарочито су лековите цвасти које треба да се беру пре потпуног отварања. Међутим, ништа мање вредни нису ни листови и плод.

Чајеви и други препарати од глога представљају прави избор за срчане тегобе, али их треба узимати уз обавезну терапију коју прописују лекари. Делотворност глога на срце и срчане болести испољава се захваљујући посебним једињењима, познатим као олигомерни процијаниди, али и другим корисним састојцима.

Цвет глога се бере у пролеће и суши у танком слоју у хладовини на месту где постоји струјање ваздуха. Осушен, пакује се у папирне вреће. Да би се добио килограм осушених цветова, треба припремити пет до шест килограма сирових. 
Лист се бере после цветања, такође суши у хладу, али се пакује у вреће од јуте. За килограм сувих листова треба спремити око три килограма сировог лишћа. Плод, опорог и киселог укуса сазрева у позну јесен када се и бере, а онда суши и користи у лековите сврхе. 

Сакупља се без петељки и такође пакује у јутане вреће. Од око два килограма свежих плодова, након сушења добија се килограм осушених. Горак и кисео укус остаје све до првих мразева. После мразева плодови постају мекши и укуснији.

У цветовима и листовима највише има флавоноида, етарског уља, холина, танина, због чега се препоручују у виду чајева као благи природни лек за смирење. Делотворни су и против атеросклерозе, снижавања крвног притиска, јачања срца и отклањање климактеричних тегоба. Иако се веома много користи као кардиотоник, својства цвета нису до краја одгонетнута. Зна се да побољшава коронарну циркулацију, смањује ризик од напада ангине пекторис и потпомаже нормалицацију крвног притиска.

У плоду предњаче витамин Ц, провитамин А, лимунска и винска киселина, каротин, шећер и пектин, као и минерали калцијум и фосфор. У народној медицини чај од сушеног плода препоручује се за јачање и регулисање рада срца, а посебно код срчаних сметњи насталих услед нервне напетости. С обзиром на адстригенсно својство, препоручује се код дијареје и јаког менструалног крварења. Против дијареје је посебно делотворан делимично пропржен плод. У Кини се плод глога користи код ослабљене перисталтике црева, настале због поремећаја варења и надимања.

ЧАЈЕВИ, СОК, КАПИ

Кашика мешавине цвета и листа прелије се са пола литре кључале воде, процеди и заслади медом. Пије се током дана, од две до три шољице. Чај може да се направи и ако се кашика смрвљених плодова потопи се у пола литре хладне воде и остави да одстоји између седам до осам сати. Након тога се мало прокува, процеди, заслади медом и такође пије у две до три шољице током дана. Ови чајеви су делотворни код повишеног крвног притиска и атеросклерозе. Такође, кашика мешавине цвета глога и хајдучке траве ублажава хипертензију.

Сок од свежих плодова делотворан је код срчане слабости, дијареје, лошег варења. За припрему капи потребно је мешавину од 20г сувих иситњених цветова и листова прелити са 200 мл 70-процентног алкохола. Садржај затим повремено промешати, а после три недеље стајања оцедити и филтрирати кроз газу. Након тога пити два пута дневно по 20 капи, помешаних у мало воде.

Вечерње новости

Ауторска права Радио Оаза 2026