Прву апотеку у Србији, 30. априла 1830. године указом кнеза Милоша Обреновића, отворио је Матеј Ивановић, фармацеут из Земуна. Налазила се тачно уз ресторан „Знак питања” у Улици краља Петра у Београду и представљала је језгро српске фармацеутске службе.

Те године је султановим хатишерифом први пут у Србији дозвољено да могу да се отварају болнице и апотеке. Историјски подаци говоре да, када је примио молбу Матеја Ивановића, са препоруком српског конзула у Земуну, кнез Милош је издао наређење да се од везира београдског затражи дозвола за отварање апотеке, што је одобрено на сутрашњи дан пре 185 година, па се тај дан сматра важним због отварања прве здравствене установе на овим просторима.

Скупштина Фармацеутске коморе Србије одлучила је да се овај датум обележава као Дан апотекарства.

Пресељење у Кнез Михаилову

Матеј Ивановић је фармацију завршио у Пешти, као и његов млађи брат Александар, па се апотека од 1840. године звала „Апотека браће Ивановић”.