Према статистичким подацима Србију све више напуштају образовани. Грађани са југа и истока највише одлазе, Београђани се први врате. Преко границе одлази се највише из градова

Српска дијаспора је последњих година све млађа, показују подаци Републичког завода за статистику. Просечна старост наших људи који су на привременом раду или боравку у иностранству је 34,7 лета, док је просек година оних који су остали у домовини 42,2. То значи да се трбухом за крухом креће прилично рано, а на то се одлучује нешто више од четири одсто или око 313.411 грађана Србије, не рачунајући Косово и Метохију.

У последњих 40 година знатно се променила образовна структура људи који одлазе у иностранство. Према попису из 1971. године земљу су најређе напуштали они са вишом или високом школом, 3.611, док их је по последњем попису било 11 пута више, или 41.185. Статистика бележи и да је шест пута мање оних без школе или са непотпуном основном школом и таквих је највише из јужне и источне Србије.

Међу спољним мигрантима већи је удео мушкараца, 53,4 одсто, за разлику од укупног становништва где су даме заступљеније са 51,3 одсто.

Према публикацији "Србија у процесу спољних миграција", аутора Владимира Станковића, у издању Републичког завода за статистику, по регионима највише људи на раду у иностранству је било из јужне и источне Србије, нешто више од 110.000, затим из Шумадије и западне Србије око 104.000, док је упола мање Војвођана и Београђана.

Са друге стране, на повратак у домовину најпре се одлучују становници престонице, затим из Шумадије и западне Србије, следе из јужне и источне Србије и на крају Војвођани. Међу њима је, показује статистика, више мушкараца него жена.