Лисица је на „Фејсбуку” критиковала оркестар због цензуре и позвала своје фанове да протестују и захтевају да јој се дозволи да одржи концерте. Такође је написала је да је „неко од менаџера оркестра, вероватно под притиском малог, али агресивног лобија који тврди да представља украјинску заједницу, одлучио да не смем да свирам”.

После ове објаве, уследио је талас твитова у њену одбрану, а покренут је и хаштег (страница) LetValentinaPlay на којој се критикује цензура коју је спровела ова институција културе, захтева слобода говора и мишљења, а главни мотив је слика на којој су пијанисткињи уста прелепљена лепљивом траком, а у позадини је канадска застава.

Симфонијски оркестар је у свом саопштењу навео да су „скинули са програма” Валентину Лисицу јер су „њени провокативни коментари засенили њена претходна извођења”, а њени твитови запалили Интернет „вулгарним језиком и скандалозним сликама за напад на украјинске националисте”, укључујући онај у којем је наводно украјинске наставнике у народним ношњама исмевала поредећи их са афричким племенима. Лисица инсистира на томе да је једини циљ њених постова на „Твитеру” био да се „чује и друга страна приче, она која се никада не види у главним медијима, а то је – страдање њеног народа”.

„Постала сам стварно добра у разоткривању фалсификата које објављују западни медији како би наметнули само једну страну грађанског рата у којој једни изгледају бељи и мекши од ускршњег зеке, а други као нељуди, особе које нису вредне милости”, написала је Лисица.

Толика се кампања подигла против овог геста управе да је Стјуарт Гудјир, пијаниста који је требало да буде замена за Лисицине концерте – одустао од извођења. С друге стране, „Њујорк тајмс” је известио да су украјински интернет активисти, који пијанисткињу називају присталицом „проруских сепаратиста”, прославили забрану концерата. Лист преноси да су они такође указали и на њене друге бројне твитове у којима она делује „као ехо кремаљске пропаганде” када је прошле године у време протеста против бившег украјинског председника Виктора Јануковича писала да је Украјина у „загрљају крвожедних нациста”.

На Лисицином налогу се заиста могу наћи фотографије из нацистичких логора из Другог светског рата са вестима из украјинског сукоба, попут масакра у Одеси који су починиле кијевске снаге. За америчке медије навела је још један пример у коме је раскринкала позадину евромајданског покрета: пошто је магазин „Ел” прошле године објавио фотографију неколико младих Украјинки у маскирним униформама, Лисица је на свом налогу објавила фотографију Вите Заверуке, једне од њих, као салутира нацистичким поздрвом и носи „свастику”.

Маркус Ги, колумниста највећег националног канадског дневника „Глоуб енд мејл”, (који је иначе извештавао о рату на Косову и бомбардовању Србије), постављајући своју колумну из овог листа на твитер налогу пијанисткиње написао је: „Директор ансамбла је позвао свет невоља у своју концертну дворану”.

Лисица већ има заказане концерте широм САД. Метрополитен опера није поклекла под притиском прокијевских активиста да крајем јанура откаже концерт руског сопрана Ане Нетребко, која подржава грађане Доњецка. Ипак, представних њујоршке опере морао је да саопшти да „Мет не дели личне ставове уметника који наступају на њеној сцени”.

Овакав нијансиран приступ, сећамо се, није примењен у случају наступа Горана Бреговића у Кијеву. Њему је концерт отказан због тога што је претходно наступио на Криму.

Биљана Митриновић, Политика