Анализа настанка изузетних способности у уметности, науци и спорту управо доказују да је за њих одговоран тренинг. Истраживања показују да је величина оног дела мозга који је задужен за фине покрете прстима код младих музичара у директној вези са бројем сати проведених у вежбању. Код таксиста у великим градовима је повећан део мозга задужен за оријентацију у простору. Све то указује да се вежбањем и увежбавањем не развија само тело, већ и мозак. Друга истраживања показују да је потребно око 10.000 сати вежбања одређене активности да би се развила изузетна вештина, мајсторство на основу којег се особа значајно разликује од других људи. Када се интензивно вежба, то одговара периоду од десетак година вежбања и тренирања.

Чак се и Моцартов таленат уклапа у ову теорију. Његов отац, изузетни музички педагог почео је веома радно да га тренира, а генијална дела су настала око његове двадесете године, пошто је провео 10.000 сати у вежбању.

Захваљујући неуронауци, данас знамо да се мозак понаша као мишић: да вежбање развија онај део мозга који је задужен за дату активност. Сазнање да у великом броју случајева, дуготрајно и сврсисходно вежбање доводи до изузетних способности и изражавања великог талента може да унесе револуцију у начин образовања. Да ли ће неко у себи пробудити Моцарта или Ђоковића, зависи од вежбања.

Зоран Миливојевић, Политика