Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Ни десетине хиљада долара, што је шездесетих година било право богатство, нису убедиле нобеловца Иву Андрића да Холивуду одобри екранизацију његовог романа "Госпођица".

Андрић принципијелно није имао ништа против скраћивања, али јесте против измена.

Када је одбио десетине хиљада долара да дозволи Американцима да снимају "Госпођицу", причао ми је, једног дана се на његовим вратима појавио амерички продуцент који је дошао у Београд, по властитим речима, само да види тог писца који је, супротно Хемингвеју и Фокнеру, "одбио толики новац за само један потпис на уговору који га ни на шта не обавезује". На ове речи Владимира Погачића недавно је подсетио Радослав Зеленовић, директор Југословенске кинотеке.

Погачић је записао и следеће: 

"У неколико дугих разговора о могућности екранизације његовог дела, Андрић ми се жалио, поводом неких телевизијских адаптација његових прича, на дописивања, мењања и извртања његових ликова. Није се противио да се нешто брише "ако им је сувишно", али није могао да се помири да га неко "надопуњује, дограђује, дописује"... Сада њега нема, и масакр, изгледа, почиње".

Андрић пише 1955. године Анти Земљару да је прочитао кратки сценарио, да му се чини и занимљив и лепо писан, а у наставку: 

"И није до њега кривица што ипак не могу да дам свој пристанак за израду филма по мојој приповеци "Аска и вук". Ствар је начелне природе. Увек сам сматрао да не треба од новеле (наравно, само моје новеле), правити филм и да то није добро ни за новелу ни за филм. Мало искуство које сам имао у том погледу само ме је утврдило у схватању да не треба да се са својим приповеткама појављујем на два плана, једном књижевном и другом филмском..."

Тако је Андрић навео и неке коментаре на сценарио за приповетку "Свечаност", у писму Владимиру Готовцу, у октобру 1961. године: 

"Из Вашег писма видим да Ви очекујете можда и неке стварне и стручне примедбе и предлоге на овај сценарио. У том случају мислим да се нисмо добро разумели... Ја сценарија не умем да "читам", тј. немам способности да замислим како би тај текст могао да изгледа на сцени. Стога никад нисам хтео да се упуштам у ту врсту послова, па не могу ни сада... Хтео бих само да скренем пажњу на два-три ситна одступања за које мислим да би могла да се прилагоде оригиналу.

Стр. 2 "... да од те лакоће у зрак не полетим" треба да гласи: "да од те лакоће увис не полетим".

Стр. 11 "Био је за фратра" треба "Спремао се за фратра".

Стр. 13 "ја и онако немам шта за рећи!" треба свакако "ја и онако немам шта да кажем!"

Стр. 22 "дршка филџана", то је омашка, само џезва у којој кафа кува има дршку, а филџан је мала порцеланска шољица без дршке; из ње се кафа пије...

Блиц