Умро је 19. јануара 1938. године, српски писац цинцарског порекла, највећи наш комедиограф, члан Српске краљевске академије, који је бриљантно насликао српску провинцију под династијом Обреновића и Београд с почетка 20. века и између два светска рата. Студирао је право у Грацу и Београду, а као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.
Као младић је 1887. осуђен на две године затвора због сатиричне песме "Два раба".
Учествовао је као добровољац у српско-бугарском рату 1885, а у Првом светском рату је прешао са српском војском преко Албаније. Даровит портретиста и писац са веома развијеним смислом за позоришну сцену и њене законе, оштро је запажао негативне појаве и с много духа сликао свет у којем се кретао - од општинског писара до посланика и министра. Његова дела суверено су владала репертоаром српских позоришта између два рата, а и сада су доста играна код нас и у свету.
Дела: комедије "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Протекција", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Свет", "Ујеж", "Мистер долар", приповетке и романи "Приповетке једног каплара", "Рамазанске вечери", "Општинско дете", "Бен-Акиба", "Аутобиографија", трагедије "Кнез Иво од Семберије", "Хаџи-Лоја", "Наход", драме "Тако је морало бити", "Јесења киша", "Пучина", "Иза божјих леђа".
Призрен, Аутор: Бранислав Нушић
Како су позоришници 1938. ожалили Брану Нушића