Заборавите Тома Брејдија и Расела Вилсона. Заборавите Пита Керола и Била Беличика. Заборавите Ричарда Шермана и Дарела Ревиса.
Спортиста о којем би требало сада да причате је Новак Ђоковић. Не зато што је још једном доказао да је најбољи играч на свету, већ зато што је показао да је више од тога.
Ђоковић је миран, прибран и немилосрдно одлучан на терену. Он је интелигентан, забаван и констатно грациозан на истом. Мислим, делио је чоколадице новинарима на конференцији за штампу пре почетка турнира. Какав спортиста ради тако нешто? Сигурно не Маршон Линч.
Замислите медијске способности које може да прикаже. Ђоковић говори више језика (српски, немачки, енглески и италијански и помало француски), док је кинеске новинаре на тој конференцији са чоколадицама поздравио речима „Ни-хао“ (здраво на мандаринском).
Ђоковић такође има позадину вредну „Јунајтед веја“ (United Way) – невладине организације која се бави социјалним проблемима. Одрастао је у бомбардованој Србији, неко време тренирајући у празном базену. Од таквих почетака он је постао најбољи играч на свету.
Ипак, људи ће више да причају о рекламама за Superboul него о Ђоковићевој импресивној победи над Ендијем Маријем на Аустралијан опену, резултатом 7:6, 6:7, 6:3, 6:0. То једноставно није поштено јер је он спортиста који заслужује „хајп“, који би требало да се нађе у рекламама за „Кембел“ или „Бадвајзер“ у недељу (докле год су супе и пиво без глутена).
Шта још треба да уради да би приграбио пажњу људи – гардероба? Недељна титула на Ози опену била је Ђоковићева пета, највише их има у Опен ери. Освојио је свој осми Грен слем изједначивши се са Андреом Агасијем, Џимијем Конорсом и Иваном Лендлом. И освојиће их још. Има само 27 године, шест мање од Роџера Федерера, иако говори као да је деценију старији и зрелији.
„Овај трофеј има дубље значење, унутрашњу вредност у мом животу јер сам сада и отац и муж“, рекао је. „Ово је прва Грен слем титула коју сам освојио као супруг и отац. Осећам се веома, веома поносно на то“.
Ово није био први меч између Ђоковића и Марија који су рођени у размаку од недељу дана и као јуниори су почели да играју са 12 година. Ривалитет није једностран као онај између Серене Вилијамс и Марије Шарапове, али Ђоковић држи сигурну предност од 16-8, а победио је на осам од последњих девет мечева. Маријев једини тријумф био је 2013. на Вимблдону који је освојио. Новак посебно доминира у Мелбурну, ово је трећи пут да су играли и трећи пут да је победио Ђоковић.
У недељу, дуго времена успех је био под знаком питања. Њих двојица играли су сличну игру доста дуго, чинило се да ће меч толико потрајати да ће достићи наступ Кејти Пери у полувремену Superboul-а. Слично као и у њиховом финалном мечу 2013, прва два сета трајала су два часа и 32 минута и оба су отишла у тај брејк. Ђоковић је освојио први, а Мари други. Сетови су исцрпели обојицу тенисера, толико да је Ђоковић падао по терену у другом и трећем сету. Нажалост, у тенису не постоји резерва која би могла да уђе са клупе.
„Могли сте да видите да сам имао кризу крајем другог и почетком трећег сета. Осећао сам се веома исцрпљено и било ми је потребно неко време да се опоравим, напуним батерије и вратим на прави пут“, навео је српски тенисер.
Мари је освојио прва два гема трећег сета, али је брзо кренуо низбрдо. Чудно, рекао је да је био ометен Ђоковићевим падањем по терену.
„Све је погађао у четвртом сету. Ритерни који је слао са основне линије били су далеко од оних током целог меча. Када је направио брејк, опустио се и само ишао по своје ударце. Нисам могао да се опоравим“, описао је Мари четврти сет.
Ђоковић се вратио, освојио 12 од последњих 13, од којих је девет последњих било заредом. Направио је брејк у пет од последњих шест гемова на сервис Марија. Баш као и против Вавринке у полуфиналу, са ’нулом’ је добио и последњи сет против Марија како би обојица могла да стигну на „Папи боул XI“ на каналу „Анимал планет“.
„Никада не одустајем. Чак и када пролазим кроз те тешке тренутке, верујем да имам потребну снагу. Морам да зарадим победу и то је оно што сам урадио. Боље сам почео да ударам лоптицу, да покривам терен, скраћујем поене и омогућио себи да се вратим у меч“, истакао је Новак.
Ђоковић поседује знање, извођење, инспирацију и мотивацију човека који заслужује потпуну пажњу спортских навијача на овај дан. Неће је добити због Superboul-а. Али, можда и хоће уколико освоји Отворено првенство Француске у јуну, или Вимблдон по трећи пут у јулу.
Споменуо бих и освајање другог трофеја на УС опену, али авај, финале тог турнира биће играно у првој недељи следеће NFL сезоне.
На овај начин новинар „ESPN“ Џим Кејпл представио је историјски успех Новака Ђоковића у Мелбурну.
Можда би требало да сви понешто научимо из описаног примера...
ЕСПН, Никола Ђукић
Ауторска права Радио Оаза 2026