Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Премино је 19. јануара 1785. године, писац, историчар, богослов, издавач, преводилац, лексикограф, ботаничар и фармацеут, један од најпросвећенијих Срба 18. века. Рођен је 1726. у Вуковару, школовао се у Будиму, Бечу и Венецији. Писао је песме (најпознатија је "Плач Сербији") одломак:

Како стаде Сербија, славна и угодна,
са множеством народа бивша прође плодна,
пресилнима царева и храбри солдати.

Славни моји цареви и вожди велики,
с мојих храбри витези и сини толики.

Восток, запад, полуноћ бојали се мене,
славне, храбре Сербије, бивше тогда једне...

Hаписао "Вечни календар", у којем се први пут код нас говори о астрономској науци, а најзначајније његово књижевно дело је "Живот Петра Великог" у две књиге. Био је пионир и у уметности, један од првих српских калиграфа и бакрорезаца.
Радио је и географске карте и грбовнике, цртао и резао наслове и украсе на књигама, портрете, пејзаже и алегоријске фигуре. Најважније радове те врсте објавио је 1778. у "Калиграфији", што му је донело чланство у бечкој Уметничкој академији.

У својој књизи Калиграфија (1759.) дао је четири варијанте ћирилице: два „скорописа“ (брзописа) и то српски и грађански или канцеларски и два „фрактура“. Под скорописом, он мисли на писана слова, а под фрактуром – штампана. Касније, 1776. издао је још један приручник, под називом Прописи.Орфелин није био типограф, али извршио је својим радом одређен утицај на развој српске ћирилице.
На слици: Панорама манастира Хиландар, рад Захарија Стефановић Орфелина
Прочитајте: Voltaire панонских Срба