- Док спавамо неки делови мозга заиста одморају, али дубље области у мозгу које су везане за меморију и емоције постају релативно активни. Они који пате од несанице не само да ризикују оштећење меморије, већ ће и у току дана да осећају умор, поремећај пажње и успорене реакције. Стандардна препорука од осам сати сна није нужно добра за свакога. Ако се пробудите уморни и заспите поново током дана, онда ће вам можда бити потребно више сна, каже доктор Ален Товфиг.

4) МАСНОЋЕ

Масне пљескавице и помфрит опасне су за срце, али такође могу да изазову проблеме са меморијом.

Једна студија је показала да су адолесценати мишева имали слабије вештине учења и памћења пошто су осам недеља били на исхрани која је подразумевала висок ниво масти. Друга студија спроведена на средовечним пацовима показала је да хипокампус (део мозга одговоран за краткорочно памћење) може да буде посебно осетљив на утицај високо масне исхране.

- Више истраживања је потребно да се утврди да ли масноће утичу људску памет, али ево шта знамо: калорична исхрана повећава ризик од дијабетеса тип 2, хипертензије и кардиоваскуларних болести, које могу све нанети штету мозгу, каже Др Товфигх.

5) БАКТЕРИЈЕ И ВИРУСИ

Прехлада такође може да утиче на меморију, наводи се у студији објављеној 2013. године у магазину Неурологy.

Истраживачи су установили да људи који изложени многим бактеријама и вирусима, као што су херпес симплекс тип 1 (тип који изазива прехладу), током живота чешће имају проблема са памћењем од оних који су били изложени мањем броју бактерија. Шансе да имају проблем са памћењем веће су за 25 одсто.

Доктори верују да константна изложеност инфекцијама може да оштети крвне судове, што је такође повезано са већим ризиком од можданог и срчаног удара. 

Блиц