Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Срећна нова 7523!

2015.01.13

У којој години данас живимо? Чини се да је одговор лак - у 2015. Али, да ли је баш тако?

Од вечерас у поноћ, када се дочекује „православна нова година“ и по јулијанском календару бићемо у 2015. години.

У свету, међутим, постоји чак 40 календара, а према најстаријем познатом рачунању времена, записаном у Библији, стигла нам је 7523. година! 

- Најстарији календар рачуна време од постанка света 1. септембра 5508. године пре рођења Христа. Према њему, данас је 7523. година. Овај календар смо, уз Византијце, Русе и остале народе европског цивилизацијског простора, користили и ми Срби - објашњава етнолог Драгомир Антонић, који је прошле године објавио књигу „Српски народни календар“. 

Протокол 

Познато је да Срби воле да буду посебни, па су тако били посебни и у коришћењу тог, најстаријег календара.
- Тадашњи српски календар издвајао се од других по протоколу. Код осталих, прво је писан дан, месец, па година. Код српског календара писана је прво година, па месец и на крају дан. Имали смо само два годишња доба, лето је почињало Ђурђевданом, а зима Митровданом - каже Антонић. 
Да су Срби користили стари календар, види се из Душановог законика, који је писан 6857. године. На Смедеревској тврђави пише да је сазидана 6938. године.

 - Најстарији сачувани документи датирани по старом српском календару су Студенички типик, из 6703. године, што одговара 1195. години данашњег рачунања времена - објашњава он.

Нови календар

Неки мисле да су Срби напустили овај календар, крајем 17. века, а други почетком 19. века.

- Моја теза је да су Срби узели јулијански календар крајем 17. века под притиском Аустрије. Да би Србима у Војној крајини дали права која су тражили, услов је био прихватање јулијанског календара. Доказ да се „календарско питање“ користило за политичке уцене налази се у указу руског цара Петра Великог, који је такође прихватио нови календар из политичких разлога - објашњава Антонић. 

Уласком у Краљевину СХС 1919. године, Срби су прихватили грегоријански календар, назван тако по папи Гргуру XIII, који је одлучио да после четвртка 5. октобра 1582. године сване петак 15. октобар. Тако је надокнађено 10 дана заостатка који је имао грегоријански календар у односу на јулијански. Због несавршености календара, та се разлика до повећала на 13 дана. СПЦ се и данас служи јулијанским календаром који је урадио астроном Сосиген, астролог египатске владарке Клеопатре. У Цезарову част назван је јулијански и од тада година почиње 1. јануара уместо 25. марта.

Најтачнији Миланковић

Професор небеске механике и научник Милутин Миланковић (1879-1958) направио је на захтев Свеправославног сабора 1923. новојулијански календар, најпрецизнији на свету, и користи се у педесетак земаља света. Његов модел има најмање кашњење у доносу на астрономску годину, свега 2,75 секунди. Јулијански касни 11 минута и 14,75 секунди, а грегоријански 26,75 секунди.

Светлана Палић, Блиц

Ауторска права Радио Оаза 2026