Знам да ми ниједна Нова година у последње три деценије није донела ништа добро, па сам задовољан ако није била много лошија од претходне. Кад откуца поноћ, ја зажмурим и пожелим да најлуђа ноћ што пре прође, иако знам да нам предстоји још 365 лудих дана. У новогодишњој ноћи одјекују експлозије петарди, као да нас НАТО поново бомбардује. Пијанци се тетурају и повраћају на улицама, што је баш трезвен и сигуран почетак новог лета. За воланима седе пијани возачи, којима полиција на алко-тесту пронађе и нешто крви у алкохолу. На трговима највећих градова певају звезде турбо-фолк музике, које су раније наступале само у подрумским просторијама тих истих градова. Пошто из буџета певачи добијају десетине хиљада евра, једини имају разлога да се радују Новој години.

За почетак Нове године ми у нашој породици морамо да обезбедимо и припремимо пиво, вино, ракију, сокове, киселе воде, руску салату, ајвар, сиреве, погаче, пите, сарме, роштиљ, пихтије, чварке, суви врат, печеницу, пршуту, свињско и јагњеће печење. А приде и поклоне!

И тако некако дочекамо 1. јануар.

А пошто се све поједе и попије, а паре потроше, следеће питање је:

Како дочекати 2. јануар?

Александар Чотрић, Етна