Најрадоснији хришћански празник је важан за сваку породицу, јер је то време зближавања, праштања и весеља.
Претходи му божићни пост, који траје од 28. новембра, међутим и они који нису постили могу, као што је записао Свети Јован Залотоусти “да седну заједно за трпезу и наслађују се Божјим даровима”.
У народу се на Бадњи дан и Божић гледа готово као на исти празник – нешто нераздвојно. За овај период је везано мноштво обичаја и разликују се не само међу православним верницима широм света, него и по поднебљима за оне који славе по Јулијанском календару.
Рецимо, у Русији се служи посебна вечера без меса, где доминирају јела од разних врста житарица, у Грузији вечера не почиње док сат не откуца 12 пута; у Украјини на Бадње вече уносе сноп пшенице…
У већини крајева многи обичаји су везани за паганске дане, који су касније добили хришћанско обележје. Код Срба много обичаја је остало још од давних предака и то је посебно изражено на Бадњи дан.
Бадњи дан
Дан пред Божић сече се грана храста (свето дрво код Словена) – бадњак, које се у неким крајевима уноси у кућу, а које неки каче и на аутомобиле верујући да ће их штити. Основа Бадњег дана је породични култ и окупљање око огњишта, праштање, повезивање…
Бадњак се уноси са првим мраком (код неких на Божић ујутро) и ставља на огњиште. Печеница се у неким крајевима припрема, “жртвује” 5. јануара, а у некима на Бадњи дан.
У току дана поред бадњака у кућу се уноси и слама. Домаћица у једну посуду или сито стави житарице, орахе, лешнике, слаткише. Са тим се посипа слама (приликом такозваног пијукања), али и положајник и бадњак, када га унесу. У неким крајевима предвече, пред вечеру домаћица баца слаткише и остале дарове из сита деци на сламу. Бадњак се пали у кући у шпорету или вани на огњишту.
Ипак, већина људи који живе у градовима купују бадњак на градским пијацама, а неки и сламу.
Бадња вечера је централно место окупљања и, наравано, посна је. Према неким обичајима потребно је на сто изнети најмање 12 врста хране и једно главно јело. То је повезица са 12 апостола који су били са Исусом на Тајној вечери. (Наравно, када кажемо врсте јела ту се мисли и на јабуку, хлеб, …).
У периоду са Бадњег дана на Божић многи људи иду на бдење. Неки остају будни док бадњак не изгори на огњишту где се пече печеница, а неки целу ноћ.
Наравно, имајте на уму да је суштина прославе окупљање, праштање, повезивање породице, па тако ако живите у граду и симболично обележавање са скромном посном вечером, бадњаком купљеним на тржници и мало сламе у кући је такође значајно.
Божић
Устаје се веома рано, а они који су били будни целу ноћ иду са осталим укућанима на литургију. Они који су постили причешћују се. На сто се поставља богата трпеза. На средини стола је божићна пшеница са упаљеном свећом. Обично се сто не поспрема и сви тог дана празнују и одмарају. У неким крајевима се веује да је за Божић добро урадити свашта по мало – и одмарати и радити и шалити се, јер ће тако онда проћи и цела година. После ручка обично се иде у госте да се празник честита родбини и пријатељима.
Обичаји се по крајевима разликују и свако од нас жели да учини овај дан што радоснијим породичним окупљањем. Ма где славили желимо вам срећан празник и да га прославите у миру, љубави и срећи.
Извор: ЛифеПресс Магазин
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026