Природњачки музеј у Београду обележиће 200 година од рођења Јосифа Панчића, ботаничара и великана српске науке, изложбом коју отвара данас у својој галерији на Малом Калемегдану у Београду.
У априлу 2014. године навршило се 200 година од рођења ботаничара Јосифа Панчића, једног од великана српске науке. Изложба “Путовања“ представља омаж животу и раду овог великог природњака и изузетног човека, који је српски народ задужио великим научним достигнућима, „служећи својем отечеству“.
Кроз Панчићева путовања, од родног села Угрини преко Ријеке, Загреба, Будимпеште до Беча, у потрази за знањем из природних наука, а нарочито ботанике, а затим и од Беча преко Београда до Јагодине и Крагујевца где је радио као лекар, Панчић је трагао за биљкама по Србији и откривао њена природна блага. Изложба представља Панчићев допринос, значај и утицај у научној, образовној и друштвеној сфери Србије у 19. веку.
Био је је био први председник Српске краљевске академије, први управник Ботаничке баште, шест пута ректор Велике школе, државни саветник, народни посланик, потпредседник Народне скупштине…
У своје доба био је један од најшколованијих и најобразованијих људи у Србији - доктор медицине, који је говорио неколико језика. Отац српске ботанике, али и међународно познати и признати научник, остварио је у пионирско доба ботаничке науке у Србији највише домете.
Зачетник је природњачке научне мисли и природњачке науке у Србији. Основао је Јестаственички кабинет, превео на српски језик већи број страних уџбеника којима је дао лични печат, додајући и сазнања до којих је сам долазио током истраживања. У делу дворишта Конака књегиње Љубице, у којем се својевремено налазио Лицеј, Панчић је основао прву ботаничку башту.
На изложби ће бити представљени оригинални примерци биљака на основу којих је Панчић описао нове врсте за науку, међу којима су белоцветна чуваркућа (Sempervivum leucanthum Panč.) и српска перуника (Iris serbica Panč.), такође и примерци Панчићевих биљака из Србије и Балканског полуоства које је описао из Генералног хербаријума Балканског полуострва Природњачког музеја у Београду и Ботаничке баште у Београду, књиге о флори Србије, међу којима је и његово капитално дело: „Флора Кнежевине Србије“, као и лични предмети који су коришћени за теренско истраживање (метална кутија за прикупљање биљака, пинцета, лупа), итд.
Изложба ће бити обогаћена видео пројекцијама са више од 200 фотографија биљака које је детерминисао Панчић, фотографисаних у свом природном амбијенту. Изложба ће бити отворена до краја априла 2015. године.
Милена Глувачевић, МРС
Ауторска права Радио Оаза 2026