Апаратом „њупор“ пилотирао је Француз Рене Корнемон. Они нису слетели, како им је било наређено, на ратни аеродром код Косанчића близу Бојника, јер је Пећанац, као искусни четник, знао да ће и авион и они бити лак плен за окупаторску војску. Док су прелетали линију фронта, више од 40 граната испаљено је на авион, али га нису погодиле. Пећанац, који је знао тек покоју француску реч, споразумевао се са пилотом гестикулацијом.
Па ипак, за дивно чудо, успео је да покаже пилоту да наведе авион на Равне ливаде, близу села Меане, подно планине Радан, где су се спустили. Пошто су истоварили нешто опреме (где је било и 25 килограма експлозива), савезници су се братски изљубили, пилот је сео у авион, Пећанац је завртео елису и – Француз је наставио лет у Румунију. Ка том месту појурили су бугарски војници, али су четници, које је предводио наредник Радисав Тошић, стигли пре и прихватили војводу. Пећанац се после са војводом Костом Војиновићем ставио на чело Топличког устанка. Ускоро су ослобођени Куршумлија, Прокупље, Блаце, Лебане...
Устанак је у крви угушен и овим крајевима је настао невиђени терор над цивилним становништвом, који се продужио и до средине 1918. године. Да би „извршила инспекцију о догађањима на југу Краљевине“, Врховна команда 29. октобра 1917. шаље опет авион. Њиме пилотира наредник Синиша Стефановић, један од најбољих српских пилота тог доба. Са капетаном Јованом Илићем он успешно прелеће линију фронта и упућују се ка Косанчићу.
Међутим, не зна се због чега, они спуштају авион код места Шилово, на врло непогодан терен и ударају у дрво. Остали су неповређени и запалили авион, па покушали да се сакрију. Али, наишла је потера и одвела их у нишку тврђаву у затвор. Капетан Илић је после саслушања стрељан, а, наводно његов, исказ против четника окупатор је штампао као брошуру и делио народу. Пилот Стефановић је пристао да у центру Ниша говори о „пропасти српске војске“. Бугари су истерали народ на трг, донели сто и на њега попели српског пилота. Уместо очекиваног, он је узвикнуо: „Не дајте се, браћо! Наша војска је близу“. Пао је изрешетан куршумима и избоден бајонетима.
Војвода Пећанац и Рене Корнемон сретали су се у два наврата као ветерани у слободи, када је после рата српска делегација посећивала Француску. Места гробова капетана Илића и пилота Стефановића остала су до данас непозната, каже писац Ивановић.