Тако многи избегли Срби нису успели да остваре своје право да задрже пребивалиште у Хрватској, чиме су изгубили и право на хрватску личну карту, каже за наш радио председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир.

„Ово нас подсећа на етничко чишћење, односно као да ми сами стављамо тачку на спроведено етничко чишћење. Наша права у Хрватској нису остварена, није испоштован ниједан од потписаних билатералних и међународних споразума. Ова процедура је требало да дође на крају, а не на почетку. Како ће људи остварити своја права када изгубе право на хрватску личну карту?“, каже Будимир.

Важно је да Срби задрже хрватско пребивалиште и личну карту, јер то утиче на многа друга права, објашњава председник Заједничког већа општина Вуковар Драган Црногорац, наводећи као пример право грађанина да бира и буде биран, право на здравствено осигурање, као и то да му непокретна имовина у Хрватској не буде опорезована као луксуз. Он наводи и мање познат податак да они који се воде на адресама са кућним бројем нула или б.б. морају да замене личне карте, односно да се пријаве са кућним бројем који је регистрован у катастру.

„Процењује се да готово 300 хиљада хрватских држављана нема регулисано пребивалиште. Међу њима је 44.157 пријављено на адресама са кућним бројем нула или б.б. а од тога у Далмацији око 20 хиљада. Са неважећим личним картама је чак 130.314 особа. Ту је 119.382 оних који су за време доношења Закона о пребивалишту, крајем 2012. године били старији од 16 година, а још нису затражили личну карту. Сада имају право на то“, објашњава Црногорац.

Шеф правне службе у Српском народном вијећу Татјана Вукобратовић Спасојевић истиче да СНВ ради на томе да се рок за регулисање пребивалишта у Хрватској продужи, али, додаје, није извесно да ли ће то и бити постигнуто, поготово ако се има у виду да је већ једном продужен.

„Процене су да у Србији има још око 60.000 Срба који треба да регулишу пребивалиште у Хрватској. С друге стране, имамо информације да је у хрватском конзулату у Суботици прошле године регистровано око 1.600 одјава пребивалишта, што је веома велики број. Ако је тај податак тачан, онда је то забрињавајуће. Ми губимо много и због тога што у Хрватској немамо довољно српског становништва, а на додатном смо губитку ако српско становништво тамо не може повремено доћи, ако не може остварити своја права“, каже Татјана Вукобратовић Спасојевић.

Подсећајући да је Коалиција удружења избеглица у Републици Србији објавила и упутства шта треба радити како би Срби у Хрватској остварили своја права, задржали пребивалиште у Хрватској и хрватску личну карту, председник Коалиције и заменик председника Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта прецизира да избегли Срби, уз приложене доказе, треба да пријаве привремени одлазак, и да не одјављују пребивалиште. Он напомиње да међу прогнаним Србима има доста оних који нису у потпуности упознати са својим правима и обавезама из хрватског Закона о пребивалишту, као и да поједини службеници у хрватским конзулатима крше закон, због чега би одлагање рока за бар још шест месеци било добродошло како би се ти проблеми превазишли и избегли Срби остварили своја законска права.

Сузана Митић, МРС