Упијање хранљивих материја обично престаје када је температура тла испод 12 степени. Пошто се земљиште спорије загрева од ваздуха и лишћа, ни корен није у могућности да из земљишта упија довољно воде потребне за јако испаравање воде из лишћа. Зато се недостатак воде у лишћу надокнађује из цветова, пупољака и плодова, што изазива њихово опадање. За време развића пупољака и цветова температура ваздуха не би смела да пређе 25 степени. Велика разлика у колебању температуре није пожељна за лимун. Оптимална температура за развиће плодова треба да се креће око 22 степена, а за оплодњу и почетни раст плодова од 15 до 17 степени.
Узрок опадања заметнутих плодова лимуна је, углавном, недостатак азота. Сувишна количина азота доводи до опадања цвета и плодова.
Оптимална влажност земљишта треба да износи 50 до 60 одсто. Лимун захтева топао и влажан климат. Има доста сорти које су се прилагодиле сувом и топлом климату. Цветови су осетљиви на сув ваздух. Стабла лимуна изложена јачем сунцу троше 50 одсто влаге више од оних у хладовини. Један лист лимуна троши годишње око 500 грама воде. Из овог се види да лимун не подноси ни сушу ни сувишну влагу.
Лимун захтева доста светлости. Њена јачина не би смела дуже време да буде испод 80 одсто од јачине нормалног светла. У слабо видним просторијама лимун се ставља ближе прозору. На нижој температури задовољава се са мање светлости и влаге. Лишће које се развија на светлу је зелено, али је мање од оног које се развија при слабијем светлу. У условима оскудне дневне светлости лимун може да користи и електрично светло. Ако овога нема, може се чувати у хладним просторијама у којима вегетација током зиме престаје. У оваквим случајевима лимун добро презими и сачува лист.