Онда је на ред дошао директор једног предузећа, које већ годинама има мањак мањи од милион евра.

Једна касирка је одликована, јер већ дуго враћа кусур, тачно у динар.

Страни дипломата, који је негде на телевизији изјавио како су Срби пријатни људи, заслужио је орден највећег реда.

Затим, полицајац који никада није употребио пендрек, већ се искључиво служи сопственим шакама. 
Ту је био и један пензионер, који је, на улици, нашао двеста динара и однео их у полицију.

Владика, који се вози старим југом, заслужио је највиши световни орден.

Два професора, један средње школе, други универзитета, одликовани су јер никада нису примили новац за оцене. Њихов подвиг је још већи, јер су неколико пута били пребијени безбол палицама.

Историчар који је непобитно утврдио да наша историја не почиње ни октобра 1944. ни октобра 2000. године.

Орден за екологију примио је грађанин са Петловог брда, који кесу са смећем баца искључиво у контејнер.

Грађанин који се никада није шверцовао у градским возилима био је, приликом доделе, изузетно срдачно примљен, а Председников возач га је одвезао кући.

Власник кафића, у којем се не слуша турбо фолк, него само тихи фадо, добио је орден за цивилизацијски помак.

Голубар који гаји само високолетаче, а не оне који скрнаве споменике и унеређују пролазнике, добио је такође еколошки орден.

Арапин, који је купио десет хектара плодне земље да ту гаји банане и киви, заслужио је орден за заслуге у пољопривреди.

Сточар, чије свиње нису гроктале и прекидале Председника у време предизборне кампање и посете том угледном сељаку.

Орден је заслужила и једна шалтерска службеница, која је примећена како се смеши странци и љубазно јој одговара.

Било је тог дана још много појединаца који одскачу од нормалних Срба. Председник је приметио како је дан био напоран, али плодоносан.

Пред крај месеца, Председник је већ имао подочњаке, утрнуле руке и клецава колена од силног додељивања ордења. Жалио се како су му ноге као од олова.

- Вала, заслужио сам и ја медаљу за овако самопрегоран рад - поверио се саветницима. Дајте, изаберите и за мене неку медаљу.

- Али, шефе, немамо више ни злата, ни сребра, ни бакра... Како ћемо? - усудио се један чиновника да примети.

У том се један саветник одлично снашао:

- Шефе, направићемо вам медаљу од олова. Ваша медаља мора да има специфичну тежину, већу од свих досадашњих.

Председник се уморно насмешио и потврдно климнуо главом.

Драгутин Минић Карло, Етна