Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Репортер “Вести” је претпрошле суботње вечери упозораван да не иде на традиционалну јесењу фолклораму, коју сваке године организује Фолклорно друштво “Гаврило Принцип” из Ватерлоа. Разлог, за разлику од ранијих година, када је фолклорама одржавана у Културном центру “Свети Ђорђе” у Ватерлоу, смештеном тик уз истоимену цркву уз коју се вежу и вишедеценијске активности “Гаврила Принципа”, протекле суботе фолклорама је одржана у сали при Румунској православној цркви у Кичинеру.

Нисмо послушали, вероватно доборонамеран савет, ипак смо запуцали у Румунски културни центар Банатул, где је одржавана српска фолклорама и – нисмо се покајали. У сали је било око 350 љубитеља фолклорне игре, а учествовало је 300 фолклораша из Кичинера, Хамилтона, Торонта, Виндзора и Ватерлоа. Никакве опасности нисмо осетили, нико нас попреко није погледао, напротив… 

Због оваквог увода читаоцима дугујемо објашњење о чему је овде реч. Вишемесечни сукоб чланова Управног одбора ЦШО “Свети Ђорђе” из Ватерлоа, са руководством Фолклорног друштва “Гаврило Принцип”, који је уз ову ЦШО деценијама деловао врло успешно, резултирао је, једни ће рећи одласком, а други протеривањем “Гаврила Принципа” из окриља ЦШО “Свети Ђорђе”. Одбор ЦШО “Свети Ђорђе” захтевао је да “Гаврило Принцип” своје активности извршава преко црквеног рачуна, што је у супротности с досадашњом праксом.

Овом приликом, не упуштајући се у арбитражу ко је у праву, мислимо да би спор било лако решити, уколико, наравно има добре воље. Наиме, паре које од улазница и од спонзора годишње зарађује “Гаврило Принцип” су занемарљиве, да би се на овако висок ниво подигао један мали проблем. Не сумњамо у добре намере управитеља ЦШО “Свети Ђорђе” да домаћинским пословањем побољшају црквено-школски рад, али не може цркавица коју зарађују фолклораши служити за крпљење црквено-школског буџета.

Јер, фолклор није само игра, он је више од игре. Десетине волонтера из дана у дан поклањају своје драгоцено време и знање да ову децу, од којих је већина рођена на канадским просторима, науче традицији и култури српског народа. Тај труд не може се платити никаквим парама.

Коначно, фолклор није бизнис, то није продаја кућа или прављење баглама, то је једна префињена делатност упорних српских културних посленика, чији се рад не може мерити доларима.

Шта је решење? Па оно је сасвим једноставно. Вратити све на своје место, како је било деценијама. Ни извињење фолклорашима не би било сувишно.

В. Мачар, Вести