Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Многи анкетирани у БиХ мишљења су да „избори неће бити фер и коректни” и да је „изборна крађа већ припремљена

У Босни и Херцеговини сутра ће бити одржани општи избори на којима се бирају чланови Председништва БиХ и посланици у Парламентарној скупштини БиХ, председник и потпредседници Републике Српске, као и посланици у Народној скупштини Републике Српске, парламенту Федерације БиХ и скупштинама кантона у Федерацији БиХ.

Скоро једномесечна изборна кампања званично је завршена јутрос у седам часова, а од тог тренутка почела је изборна тишина која ће трајати до затварања бирачких места у недељу, 12. октобра, у 19 часова.

Из Изборне централне комисије БиХ потврђено је да је све спремно и да ће сутра у седам часова широм БиХ бити отворено 5.397 редовних бирачких места, укључујући и она која ће бити отворена у амбасадама у Бечу и Берлину и конзулатима у Минхену, Штутгарту и Франкфурту. Формирано је и 270 мобилних тимова.

Право гласа на овим, седмим по реду, општим изборима има 3.278.908 бирача (1.241.832 у РС, а у ФБиХ 2.037.076) који ће моћи да одаберу своје фаворите међу 7.748 кандидата који претендују на укупно 518 позиција, а међу којима је 42 одсто жена. На гласачким листићима налази се укупно 98 политичких субјеката – 50 политичких странака, 24 коалиције и исто толико независних кандидата.

За ове изборе регистрован је рекордан број посматрача, више од 50.000, међу којима су и неке стране дипломате, представници из већег броја међународних организација и домаћих удружења.

Овогодишњи избори коштаће 8.854.000 конвертибилних марака (нешто више од 4,4 милиона евра), а та средства обезбеђена су из буџета БиХ.

Већина невладиних организација у БиХ у анализама наводи да је кампања која је претходила сутрашњим изборима била „прилично прљава”, да су се странке опозиције и власти међусобно оптуживале, неретко и на непримерен начин, те да су кандидати грађанима упутили прегршт различитих обећања, а врло мало конкретних предлога и решења за излазак из тренутне ситуације у којој се налази БиХ.

У многобројним анкетама које су спроведене већина грађана изјавила је да „не очекују да ће бити боље ни након ових избора”, многи од њих су мишљења да „избори неће бити фер и коректни” и да је „изборна крађа већ припремљена”.

Одлазећи шеф Делегације ЕУ у БиХ Петер Соренсен упозорио је јуче бираче да су избори „кључни прилика за њих” и позвао их да „учине да се њихов глас чује и да имају удео у руковођењу својом земљом”.

„Пред БиХ стоје велики изазови, поготово у области економије и отварања радних места, стога позивам све људе да изађу на изборе и да гласају за оне за које мисле да ће на најбољи начин довести БиХ на место које јој по праву припада”, поручио је Соренсен.

Окосницу извршне власти у ентитетима и на државном нивоу чине у РС Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика, а у Федерацији БиХ Социјалдемократска партија БиХ (СДП БиХ) Златка Лагумџије и Странка демократске акције (СДА).

Конкуренција у РС је новоосновани Савез за промене, окупљен око опозиционе Српске демократске странке Огњена Тадића, а у ФБиХ Савез за бољу будућност (СББ) Фахрудина Радончића који се највише борио током кампање против СДА Бакира Изетбеговића, актуелног председавајућег Председништва БиХ. Ту су и новоосновани Демократски фронт (ДФ), хрватског члана Председништва Жељка Комшића, као и ХДЗ БиХ и ХДЗ 1990.

Током кампање, чини се, највећа борба водила се између Радончићеве и Изетбеговићеве странке у бошњачко-хрватском ентитету. Они су се међусобно оптуживали за стечено богатство, утицај на медије, наклоност Западу или Турској... По оцени хрватских медија, исход општих избора у БиХ требало би да представља увод и у уставне промене, односно решавање статуса Хрвата који живе у тој земљи, мада су кандидати за хрватског члана Председништва БиХ лидери хрватских странака Драган Човић, Мартин Рагуж, Живко Будимир... у предизборној кампањи о томе углавном говорили тек у наговештајима.

Додик је, према оцени агенције Бета, своју кампању за нови мандат градио највише на референдуму о самосталности РС, али и на пријатељству с Руском Федерацијом, јер је током кампање био у посети тој земљи и састао се с председником Владимиром Путином. Он је критикован од опозиције да на тај начин скреће пажњу бирача са правих тема – сиромаштва, незапослености...

Како су медији писали, садашње власти БиХ, по проценама аналитичара, потврдиле су се као најнеефикасније још од 1995. године. То је резултат компликованих коалиционих договора који су довели до блокаде доношења битних одлука, а БиХ је због тога остала тамо где је била и 2010. године, заглављена на путу ка НАТО и ЕУ.

У РС током кампање 55 инцидената

У предизборном периоду на подручју Републике Српске забележено је до сада 55 инцидената, потврђено је из Министарства унутрашњих послова РС, преноси Танјуг. Забележена су оштећења билборда, лажно представљање, туче на предизборним скуповима, физички напад на страначке активисте, оштећења штанда и слично.

Мур: Народ је исфрустриран

Шеф мисије ОЕБС-а у БиХ Џонатан Мур каже да му је јасно да су скоро сви људи у БиХ фрустрирани због празних обећања из прошлости, али да нису задовољни ни радом међународне заједнице, преноси Танјуг. „Људи већ скоро 20 година очекују да ће бити боље и да ћемо и ми нешто урадити као и домаћи политичари, нешто позитивно, с добрим резултатима да БиХ не би остала у бездану у којем се сада налази, што је велика штета”, рекао је Мур за Радио Слободна Европа. „Пуно је извора о томе какви су кандидати и какви су им страначки планови. Људи морају да знају да само сваке четири године имају могућност да користе право да гласом утичу на будућност и изаберу власт, без обзира на то што су фрустрирани и нису задовољни резултатима прошлих избора. Они имају алат да утичу на будућност ове земље.”

Д. Станишић, Политика