Поводом 200 година од рођења Јосифа Панчића, у Галерији науке и технике САНУ, отворена је изложба посвећена раду тог великог научника и природњака и првог председника САНУ. Реч је о научнику, како је истакао аутор изложбе „Јосиф Панчић - наслеђе које не застарева“, академик Владимир Стевановић, који је временски далеко од савремених генерација, али је његов опус толико велики да га и данас баштинимо, посебно у наукама које су баве биљним и животњским врстама.
Јосиф Панчић је био научник европског реномеа који је, после завршених докторских студија на Медицинском факултету у Пешти 1843. године, дошао у Србију и у њој започео свој научни рад. Иако је прво запослење добио као лекар у Јагодини, а затим у Крагујевцу, Јосиф Панчић је упоредо радио на испитивању флоре и фауне Србије, уредно и детаљно бележећи све важне податке. Ти радови су у оно време били веома савремени, и нису се разликовали од сличних бележака европских научника.
Панчић је водио и темељну преписку са виђеним ботаничарима тога времена у Европи, које су му помогле да изврши упоређивања са својим налазима. Ови подаци, заједно са детаљним пописивањем многих врста биљака, као и открића поједних ендемских представника флоре, показују да је његов невелики опус, посматран у контексту времена и околности у којима је живео, научнички био огроман.
Он је дао синтезу о флори и фауни, проучавао минерале, затим пописао 60 врста биљака признатих у Европској литератури и још 200 врста које су још увек подложне провери, али се све већи број њих сврстава у добре врсте, на шта је још Панчић указао.
Радећи на описивању флоре и фауне у Србији, у времена Краља Милана Обреновића, Јосиф Панчић је своја запажања забележио на 18 хиљада хербарских табака. То су драгоцени подаци за савремене научнике, који између осталог, на основу њих могу да утврде које су врсте биљака данас изгубљене, истакао је академик Владимир Стевановић.
Јосиф Панчић је такође, што је данас готово сваком познато, открио биљку оморику, у једном уском подручју планине Тара, у западној Србији. Али он је познат и по открићу још једне необичне биљне врсте, рамонде, која је врло ретка. Иако припада породици афричке љубичице, овај живи фосил, који потиче још из терцијера, и данас фасцинира научнике својом необичном особином, да може да „оживи“ из потпуно сасушене фазе, после квашења, након 48 сати.
Јосиф Панчић је, поред података о истраживању флоре и фауне Србије, иза себе оставио и драгоцене опсервације флоре и фауне Црне Горе и Бугарске, којима је желео да заокружи испитивање природе већег дела простора Балканског полуострва. Колико је био задивљен открићима и проучавањем природног богатства тог подручја, сведочи и његова порука будућим научницима, пред крај живота, која гласи “истражујте природу Србије и балканских земља, јер је томе у будућност“, рекао је академик Владимир Стевановић.
Оливерa Миловановић, МРС
Ћирилица
Како писати...
Карикатура недеље
Кликните на слику да је увећате.
Виц недеље
Временска Прогноза
Ауторска права Радио Оаза 2026