Чувени српски композитор и музички педагог Стеван Стојановић Мокрањац умро је 28. септембра 1914. године, остављајући за собом бројна дела која су обележила музичку историју Србије.

Био је хоровођа Београдског певачког друштва и члан Српске краљевске академије. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет. 

Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за уметничку обраду народних песама, при чему су руковети врхунски домет наше музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим делима целокупног православног богослужења. Написао је и више музиколошких студија. 

Његова најпознатија дела су петнаест "Руковети", "Приморски напеви", "Козар", соло песма "Лем-Едим", сценска музика за "Ивкову славу", црквена музика "Опело", "Акатист Богородици", "Литургија". 

У Храму светог Саве на Врачару јутрос је одржана литургија и парастос поводом стогодишњице смрти Мокрањца. Позиву патријарха Иринеја одазвало се чак 50 хорова из Србије и региона, наводи се на сајту СПЦ. Здруженим хором од више од 1.000 певача руководио је маестро Бојан Суђић који је и иницијатор тог догађаја.