Данас се навршавају 23 године од убиства 13 и тешког рањавања четири припадника активног и резервног састава ЈНА на Коранском мосту код Карловца, које су, после предаје и одлагања оружја, напала униформисана лица са фантомкама и над њима извршила свој "крвави пир", саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
У саопштењу се подсећа да су 21. септембра 1991. године припадници Министарства унутрашњих послова и Збора народне гарде Хрватске у Карловцу испред моста на реци Корани зауставили два војна камиона у којима су се, из касарне "Мекушје" у касарну "Логориште", превозили припадници активног и резервног састава ЈНА, који су, после преговора и обећања хрватске стране да ће бити пуштени, одложили оружје.
"Чим су ступили на мост, појавила су се униформисана лица са фантомкама на главама и почела `крвави пир` над њима. Тринаесторица су ликвидирана, неколико клањем у лежећем положају, а већина хицима из аутоматског оружја у стојећем положају, а од четворице преживелих, тројица су се, међу њима и један са тешким повредама, спасили скоком са моста, док се четврти у току ноћи, такође, са тешким повредама, извукао испод мртвих сабораца", наводи се у саопштењу.
Из "Веритаса" подсећају да је за овај злочин, под притиском међународне заједнице, Окружно тужилаштво у Карловцу у мају 1992. године подигло оптужницу против Михајла Храстова, припадника такозване посебне јединице Полицијске управе Карловац, па га је, после три узастопна ослобађања од оптужбе, Врховни суд Хрватске 7. септембра 2012. године осудио на четири године затвора, иако је за ово дело запрећена минимална казна од 10 година.
"Изречена казна могла би да се протумачи и као награда Храстову за преузимање одговорности за инкриминисани догађај, пошто `признаје` да је све припаднике ЈНА сам ликвидирао, додуше, у `нужној одбрани`. Наиме, иако изведени докази, како персонални искази четворице сведока који су преживели масакр на Коранском мосту тако и налаз вештака, указују да је у ликвидацији резервног састава ЈНА учествовало најмање три лица", наглашавају из "Веритаса.
Из "Веритаса" истичу да "демократска" Хрватска и њено правосуђе ни 23 године од злочина не размишљају о проширењу оптужнице.
Коалиција удружења избеглица у Србији апеловала је на Тужилаштво Србије за ратне злочине да тражи од државног тужилаштва Хрватске да прошири оптужницу за злочин на Коранском мосту.
"Злочин на Коранском мосту је један од првих ратних злочина над припадницима ЈНА у грађанском рату на подручју бивше Југославије. За злочин је после три ослобађајуће пресуде кривим проглашен и на казну затвора од четири године осуђен Михајло Храстов", подсетио је председник Коалиције Миодраг Линта. Он је нагласио да је управо та пресуда после 20-годишњег поступка један у низу примера који потврђује тезу да је хрватско правосуђе пристрасно и неправично и да Хрватска није заслужила да затвори преговоре о поглављу 23.
Срна
Ауторска права Радио Оаза 2026