Велике размере девизних плаћања

Данас када има много словенских предузећа и финансијских холдинга који су задужени за више стотина милиона евра, наведени износи не чине се високима. Али о коликој се имовини стварно радило може да објасни податак да је при увођењу толара 8. октобра 1991. Словенија имала само 170 милиона долара девизних резерви. Само у раздобљу од јуна 1991. до априла 1992. Словенија је за пет бродова пуних оружја које су пристале у коперску луку платила најмање 47,1 милиона америчких долара. Много купљеног оружја касније су са добитком препродали на хрватска и босанско-херцеговачка ратишта. Продавали су га за девизе. У кабинету директора Вома Андреја Ловшина у једном периоду било је чак 40 милиона марака готовине.

На рачуну међународног трговца оружјем Константина Дафермоса у мађарској банци између септембра 1991. и септембра 1993. скупило се више од 80 милиона долара уплата из Словеније, Хрватске и БиХ које су затим пренели пољским и украјинским продавцима оружја. Приход у висини од 13 милиона долара завршио је у једном од панамских предузећа. Дафермос је био и лично повезан са утицајним особама из Словеније. У Панами је већ 1989. године основао неко друго предузеће, заједно са “оцем” концерна Горење Иваном Ателшком.

Милиони марака за оружје из складишта ЈНА које је било продато у лето 1991. према договору словеначке и хрватске владе били су уплаћени некадашњој подружници подузећа Искра у швицарском Цириху. О како високим готовинским износима се радило, потврдили су немачки криминалисти који су испитивали пословање “хуманитарне организације” Third World Relief Agency са седиштем у Бечу. За помоћ Бошњацима исламске су државе између године 1992. и 1995. на рачуне БиХ уплатиле више од 200 милиона долара. Од те своте више од 80 милиона у готовини дигао је овлашћени изасланик Алије Изетбеговића Хасан Ченгић које тим новцем куповао оружје и у Словенији. 

Гордијев чвор девизних улога штедиша Љубљанске банке тек је летос успео да пресече Европски суд који је пресудио да је Словенија кршила људска права иностраних штедиша. Позадина рата за девизе који се одвијао у најстрожој тајности, објашњава дубље узроке за неуређене и тешке односе међу некадашњим републикама Југославије.

Данашње потезе Хрватске и Босне и Херцеговине и њихова тврда преговарачка становишта Словеније требало би покушати сагледати и у светлу горе наведених активности словеначких тајних служби које хрватски и босанскохерцеговачки становници познају – јер су их искусили на властитој кожи. Проблематику девизних штедиша и пресуду Европског суда за људска права није могуће у потпуности разумети без позадине деловања тадашњих политичких елита и са њима повезаних обавештајних служби.

Највећа је иронија да су управо држављани Хрватске и Босне и Херцеговине прибавили значајан део девиза са којима је Словенија у иностранству куповала оружје и муницију које је онда продавала управо њима – и опет за девизе. Рачуне за то поновно ће да плате држављани Словеније.

Извор: Индекс.хр