Малина је у свим развијеним земљама света високо цењена биљка, прво због неодољивог изгледа, укуса и мириса, а затим и због својих лековитих својстава.

Малина је грм који потиче из југоисточне Европе, расте уз рубове путева и шумарака, а све се чешће гаји и у баштама и готово да је једнако толико одомаћена као и јабуке, крушке или шљиве.

Енергетска вредност 100g свежег плода малине износи око 52 kcal/217 KЈ. Од тога има 86 посто воде, 1,2 посто протеина, 0,65 посто масти и 12 посто угљених хидрата. Изврстан је извор дијететских влакана (6,5g).

Ово бобичасто воће је тако слатко, а има тако мало калорија што је већ довољан разлог да максимално уживамо у њему.

Од витамина изврстан је извор витамина Ц (26,2 mg, што чини 44% RDA), а садржи и витамине Б комплекса, витамине Е и К, али у количинама испод препорученог дневног уноса. У малим количинама садржи готово све минерале.

Малина је нутритивно нарочито занимљива због богатог садржаја разноврсних антиоксиданса, а у часопису “BioFactors” објављено је да је антиоксидативна активност малине за 50 посто већа од антиоксидативне активности јагоде, 10 пута већа од парадајза и 3 пута већа од кивија. Антиоксидативна активност се не губи када је малина смрзнута или у облику џема.