Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Обележавање 100 година од почетка Првог светског рата и Сарајевског атентата додатно је потврдило националне поделе у БиХ и посведочило да три овдашња народа и њихове политичке елите различито виде овај, али и друге историјске догађаје из ближе и даље прошлости на овим просторима.
Два ентитета у БиХ, Република Српска и Федерација БиХ, одвојено ће да обележе годишњицу почетка Првог светског рата и Сарајевског атентата.
Централна церемонија обележавања овог догађаја у Републици Српској биће на Видовдан, 28. јуна, у Андрићграду, у Вишеграду.
Како је најављено, тој свечаности ће присуствовати и највиши званичници Србије, који су такође одустали од раније намере да присуствују обележавању овог јубилеја у Сарајеву због, како је објашњено, политичке, антисрпске ноте, која је дата том догађају.
Образлажући то што неће ићи у Сарајево, председник Србије Томислав Николић је рекао да "не може да иде тамо где ће неко да оптужи његов народ". Он је појаснио да градска управа Сарајева жели свечаност да одржи у згради на којој пише "да су на том месту српски злочинци убијали", поручивши и да "тако не можемо да се миримо".

"Било би фер да се, ако се нешто прославља заједно, заједнички напише и сценарио", казао је премијер Србије Александар Вучућ, додавши да не може да стоји поред табле која се налази на обновљеној згради Вијећнице у Сарајеву на којој се говори о Принципу као о "српском фашистичком агресору".
Политички врх Републике Српске сматра да су власти у Сарајеву исполитизовале овај догађај, тим пре што је организацију обележавања јубилеја у потпуности преузела управа града Сарајева, која је, како је оцењено, ту манифестацију ставила у контекст грађанског рата у БиХ 90-тих година и занемарила основну идеју помирења.
"Од наших представника у телима власти БиХ тражимо да не учествују у тој манифестацији, те да оспоре било какво укључење тела власти БиХ у организовање те манифестације", поручио је раније председник РС Милорад Додик. Он сматра да сам концепт манифестације у Сарајеву има за циљ да "прекроји историју" што представља "нови пропагандни напад на Србе, посебно на Србе у Републици Српској".
Годишњица Сарајевског атентата отворила је и оштру расправу у политичким и јавним круговима о томе ко је био Гаврило Принцип - херој или злочинац.
Српска страна нема дилеме, Гаврило Принцип је био борац за слободу против аустроугарске окупације БиХ, док је престолонаследник Франц Фердинанд био највећи заговорник аустроугарске агресије на Србију.
За прославу јубилеја у Андрићграду задужен је режисер Емир Кустурица, који сматра да је Гаврило Принцип "тачка у којој би могли да се сложе српски и бошњачки народ".
"У БиХ данас, где желимо да успоставимо онај минимум који би макар на социјалном нивоу могао да буде тачка на којој се пресецају све линије, Гаврило Принцип је, ипак, неко око кога можемо да се договоримо, као што је ономад Сафет Исовић певао о њему као о јунаку, а данас га под притиском третирају као терористу", казао је Кустурица.
Према његовим речима, Принципов пуцањ у Фердинанда има своју социјалну димензију и она је "била почетак ослобађања народа који су били у БиХ од кметства или од ропства".
Осим у Андрићраду, где је 28. јуна најављен велики мултимедијални програм, позоришни и кореографски перформанс, Република Српска ће стотину година од почетка Првог светског рата обележити и низом других манифестација у Источном Сарајеву, Бањалуци и Грахову, родном месту Гаврила Принципа.
У Источном Сарајеву сутра би требало да буде откривен споменик Принципу, изливен у брозни и висок два метра, дело академског вајара из Београда Зорана Кузмановића.
Најављен је и међународни научни скуп у оквиру Академије наука и уметности РС, изложба архивских докумената, а планиран је и завршетак обнове родне куће Гаврила Принципа, у селу Обљај код Грахова.
Гаврило Принцип, после стотину година откако је у Сарајеву пуцао на аустроугарског престолонаследника, није оживео као танка линија која спаја народе у БиХ. Напротив, васкрсао је као нова тачка око које се ломе политичка копља и бетонирају националне поделе у БиХ.
Танјуг