Према подацима из 2012. око 10 одсто факултетских диплома у Србији је лажно. "Транспарентност": Велики број државних службеника има фалсификоване дипломе.
Око десет одсто факултетских диплома у Србији је лажно, податак је из 2012. године, а из Министарства просвете у међувремену су најавили да ће Комисија за акредитацију и проверу квалитета добити већа овлашћења после измена Закона о високом образовању.
Министарство просвете је, наиме, 2012. године током провере 2.000 диплома издатих у Србији за једну црногорску фирму, пронашло око 10 одсто фалсификата, изјавио је тада начелник Републичке просветне инспекције Велимир Тмушић.
"Дипломе су или фалсификоване или су их издале непризнате установе или раднички универзитети, а најчешће се фалсификују исправе истурених одељења приватних факултета и уверења о дипломирању, али и документа са државних факултета", навео је Тмушић.
У Савету за мониторинг, људска права и борбу против корупције "Транспарентност" тврде да у Србији велики број државних службеника има фалсификоване дипломе, а министар просвете Срђан Вербић најавио је данас да ће изменама Закона о високом образовању бити оснажена независна тела која ће, између осталог, проверавати квалитет диплома. Он је најавио да ће Комисија за акредитацију и проверу квалитета, која се и до сада бавила квалитетом, бити још више оснажена, укључујући и финансијски аспект, како би могла квалитетније да обавља тај посао.
Претходних недеља медији су доста пажње посветили бившем ректору 'Мегатренда' Мићи Јовановићу, због лажног доктората из Лондона, под лупом је докторска дисертација министра Небојше Стефановића, а неизвесно је да ли кредибилна и докторска дисертација посланика социјаиста Новице Тончева, јер како је изјавио ректор Универзитета у Нишу Драган Антић, није регистрована у евиденцији, односно није међу темама које су одобрене. Тончев није регистрован ни у евиденцији промовисаних доктора наука на Универзитету у Нишу, рекао је Антић у одговору на захтев за приступ информацијама од јавног значаја у коме се тражила "провера података да ли је Новица Тончев на Универзитету у Нишу стекао звање доктора грађевинских наука".
Интересовање за докторску дисертацију Тончева, иначе, изазвала је његова изјава приликом представљања за посланика када се представио као доктор наука.
У Нишу је истовремено у току провера стечених диплома и на Медицинском факултету и то послен анонимне пријаве у којој се тврди да је више предавача тог факултета стекло академска звања мимо правила.
Декан Медицинског факултета у Нишу Стеван Илић рекао је да је инспекција Министарства просвете узела документацију ради провере тих навода, а да ће о резултатима провере јавност бити обавештена.
Случај Стефана Влајковића заокупио је пажњу јавности и медија 2012. када га је полиција ухапсила, јер је на основу фалсификоване дипломе Физичког факултета у Београду уписао докторске студије у Цириху, оштетивши при томе Фонд за младе таленте, али ће сигурно као највећа брука у високом школству последњих година остати забележена афера "индекс".
Она је откривена 20. фебруара 2007., а међу 87 оптужених да су примали мито за уписивање оцена без полагања испита и за издавање лажних диплома налазе се 23 професора са правних факултета у Крагујевцу, Београду и Нишу. Они се терете за 159 кривичних дела, углавном за примање мита, и то у износима од 500 до 1000 евра за оцену и од 12.000 до 16.000 евра за диплому.
Афера "Индекс" ни после седам година од подизања оптужнице и пет година суђења пред Вишим судом у Смедереву није добила судски епилог, али је у међувремену један од окривљених, професор Ненад Ђурђевић, именован за вршиоца дужности декана крагујевачког Правног факултета. Ђурђевића је крајем априла ове године именовао на то место Савет факултета који је претходно разрешио функције декана Предрага Стојановића.
Стојановић је два пута биран за декана, а обојица, и Ђурђевић и Стојановић, међу 87 су оптужених у афери "Индекс".
Танјуг
Ауторска права Радио Оаза 2026