Он је нагласио да је организовано и добијање потребних документа, и остала врста подршке која је омогућавала лакши и бржи транспорт помоћи и њен прелазак преко граница. Све то је, како је нагласио, утицало да читав тај процес буде спроведен на ефикасан, одговоран, транспарентан и контролисан начин.
До сада се, према речима Одаловића, у овако организовано прикупљање помоћи укључило око 1.300 различитих асоцијација. Подаци Министарства о количини до сада прикупљене помоћи односе се на период закључно са 13. јуном, али тенденција прилива средстава се не смањује, рекао је Одаловић и при томе навео да се посебно по интензитету истичу Русија и Црна Гора.
Чланови Одбора су у расправи позитивно оценили одзив наше дијаспоре и ангажовање Министарства, али и истакли да је потребно анализирати рад дипломатско конзуларних представништава на том плану, како би се видело да ли су нека од њих могла учинити и више. Указано је и на то да су неопходна прецизна упутства како би помоћ у медицинским средствима била адекватно контролисана и испуњавала потребне стандарде. Предложено је, такође, да се уложе додатни напори како би се о размерама поплаве и штете нанете Србији и њеном становништву боље информисали не само припадници дијаспоре, него и становници тих земаља, а тиме и активније укључили у пружање помоћи. С тим циљем, у знак захвалности за пружену помоћ, али и као подстицај за даље акције и сарадњу, предложено је да се у градовима где је концентрисана наша дијаспора организују фестивали српског филма и друге врсте културних дешавања.
Информишући чланове Одбора о томе докле се стигло са формирањем Управе са сарадњу са дијаспором и Србима у региону која, по новом Закону, треба да постоји при Министарству спољних послова, Вељко Одаловић је рекао да се чека одлука надлежне комисије, која треба практично да одобри преузимање запослених из некадашње Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Чланови одбора заложили су се за то да се формирање Управе заврши у што је могуће краћем временском периоду, али на одговоран и квалитетан начин. То је неопходно да би се, како је истакнуто, омогућила што боља и ефикаснија комуникација са дијаспором и Србима у региону, која ће допринети враћању поверења и изградњи бољих веза између дијаспоре и матице.
Извештај Сузане Митић, МРС