Није била у борбама на коти 1212
Када је реч о коти 1212, чије је освајање довело до ослобођења Битоља 19. новембра 1916. године, у овој бици је учествовала Флора Сандс, Енглескиња, Милункина ратна другарица. Наиме, после рањавања 29. октобра 1916. Милунку евакуишу у Солун у енглеску војну болницу. У болници сазнаје да је добила чин наредника. После седам дана у ту исту болницу стиже тешко рањена Флора Сандс.
Добила је „само“ један златни орден
Наша Јов­анка Орлеанка је за заслуге у рату добила „само” један златни орден - Карађорђеву звезду са мачевима - војничког реда, а не два како се годинама писало. Док је Милунка лежала са Флором Сандс у болници, долази у њихову собу престолонаследник Александар Карађорђевић и уручује Флори златни орден Карађорђеве звезде са мачевима. Тај исти орден Милунка добија тек на Јовандан 1917. године.
Није била заточена на Бањици
Још једна прича о Милунки која је прерасла у легенду, али са погрешним завршетком. Причало се, наиме, да је један официр Вермахта, чувши да у Београду живи славна Милунка, пожелео и да је лично упозна 1942. године. Поручио је генералу Милану Недићу да је доведу. Милунка је одбила позив рекавши полицијском службенику: „Поручите Недићу: никуд ја не идем! Ја нисам мечка, па да ме он показује као да сам на вашару.“ После те њене изјаве, Недић је, наводно, наредио да је затворе у логор на Бањици. Ово не одговара истини, а о томе сведочи, између осталих докумената, и списак заточеника логора на Бањици, свима доступан у Музеју бањичких жртава.
Два мита
У регуларне јединице српске војске Милунка јер примљена тек у другој половини октобра 1914. Баш у јеку битке на Церу, Горњачки четнички одред у коме је Милунка од самог почетка рата води битке на Столцу, Воловици и око Руда. Било је (погрешно) прича и да је бранила Београд у октобру 1915. Милункин Други пешадијски пук био је тада у источној Македонији на граници према Бугарској. У књизи „Агонија Београда у Светском рату“, делу групе бранилаца града, не помиње се њено име.
Све је почело банално
Шапчанка Јасмина Лазаревић је ауторка романсиране Милункине биографије коју је 2010. године издао Центар за културу „Градац” из Рашке. Други том је завршен, добио је награду Фондације „Драгојло Дудић”, али још није објављен. Тренутно ради на трећем тому. Јасмина је била и један од консултаната приликом снимања филма о Милунки Савић.
- Истраживање сам почела пре деценију, по војним архивима и библиотекама. Тада нико није ни помишљао да пише о њој. А све ме је заинтересовало крајње банално: ишла сам да продужим личну карту и видела сам да је име улице у којој сам рођена промењено у Улицу Милунке Савић. Желела сам да сазнам више о њој... - прича Јасмина Лазаревић.
Марина Милојевић