Лоповима и насилницима није све увек ишло као по лоју. Остајали су најчешће кратких рукава, јер су им конце мрсиле потенцијалне жртве. Разбојник који је покушао да силује радницу у продавници у Таковској улици добио је мокру крпу по глави. Неустрашива продавачица је на његову претњу: „Сад ћу те силовати” снажно замахнула крпом натопљеном водом и ударила напасника.
„Еј, немој ми у очи спреј”, узвикнуо је насртљивац када му је радница продавнице у Улици Војислава Илића у току пљачке попрскала лице дезодорансом. Сузећи, без плена, побегао је главом без обзира.  
Београђани у току године нису само муку мучили са лоповима. Многе од њих су морили и љубавни  јади. Муж кога је супруга затекла са љубавницом, у канцеларији на Врачару, држао се максиме – напад је најбоља одбрана – па, иако ухваћен у неверству, такозвани Казанова је ишамарао жену. За потцењивање нису ни „канџе” припадница лепшег пола. Тако, супруга из Баштованске улице претукла је мужа. Заводница из Љермонтовљеве улице грешком је, уместо љубавнику, СМС поруку проследила мужу и изазвала хаос у кући.
Ватра од љубоморе планула је и у бутику веша, у Улици браће Југовић, где је на продавачицу насрнуо бивши момак, ломећи узгред чаше и пепељаре.
Чувари реда су имали посла преко главе, али неретко су морали да буду и миротворци у необичним чаркама комшија и самих укућана.
Жедна бака са Врачара, разочарана што унуче неће да је послуша и из продавнице донесе минералну воду, позвала је полицију да непослушно мезимче научи реду.
Комшиница није жалила теглу домаћег ајвара да се разрачуна са комшијом који је аутомобил стално паркирао испод њених прозора. Јулске врелине додатно су потпириле обрачуне међу комшијама. Домаћин на Звездари „позајмио је” без питања дрва комшинице да скува кукурузе, па је између њих избила свађа.
На ринглама остављене ручкове, лонце са вешом који се откувава, грејалице, димњаке – гасили су ватрогасци.
Пред крај године нарочито су упослени били крадљивци каблова, па су због њихове работе у многим деловима града телефони били глуви, а домаћинства у мраку.
Наравно, и станови су били на врху списка пљачкаша. Улазили су кроз прозоре, терасе, обијали врата, прикрадали се чак и кад су чланови породице били на окупу. Орман је тако био згодно место где се лопов ушуњао док је домаћица истрчала да баци смеће. Старог обичаја да се девојци дарује мираз сетио се лопов који је вршљао по кући у Улици војводе Степе. Њега нису занимали ни новац, ни драгоцености, већ рукотворине. Хеклане столњаке, завесе и шустикле стрпао је у недра и побегао. Посезали су крадљивци за робом  у киосцима и продавницама, односили су чоколадице, сиреве, сладоледе, различите напитке.
Да лопови не поштују ни верске објекте, потврдило се с краја јесени, када су јуришали на иконе, бројанице и прилоге верника.
Није се само крало, неки су остављали чак и права мала блага. Испред врата у Гандијевој улици, ушушкану у корпу, станар је пронашао тек рођену бебу. Kалдрма Балканске улице била је претесна за једног авантуристу који је желео да досегне висине, па се прошетао по крововима и за тренутак збунио пролазнике. 
Александра Куртеш – Бранка Васиљевић