У листу непознаница убацује се и то да је од 2011. године, када је Фијат почињао производњу у Србији, држава скинула све намете на увоз ауто-делова и компоненти. Обрачунска основица за тај увоз је нула, а све остале обавезе према Царини у прошлој години ФАС су коштале око 700 милиона динара, док је укупан извоз те компаније достигао 1,5 милијарди евра, чиме је убедљиво први на листи српских извозника.
Због свега овога, као и због тога што Фијатова производња у Крагујевцу још није достигла свој пуни капацитет, тешко је израчунати да ли се оживљавање српске ауто-индустрије до сада показало исплативим или неисплативим.
Уговором је предвиђено да ће торински див уз 500Л у Крагујевцу производити и други модел аутомобила, али се на то још чека. Ако се и тај део договора оствари и нови модел буде једнако успешан као што је то овај, нема сумње да постоји потенцијал да читав аранжман за Србију буде врло профитабилан. Поготово ако присуство произвођача ауто-компоненти, уходана транспортна мрежа и компетентна радна снага буду привукли још неко велико име из ауто света да уложи у Србију. Али, могуће је и да се ништа од тога не оствари.
Управо због тога, Влада Србије, односно министарства привреде и финансија требало би да коначно обелодане уговор са Фијатом и да изађу са прецизним прорачуном досадашње исплативости овог улагања. Тај посао је сувише велики да би био игнорисан. Поменутих 51 милиона евра колико је дато Фијату 2013, представља половину новца који је ове године требало да буде прикупљен наплатом солидарног пореза. То је и четири пута више од укупних донација пристиглих на рачуне Владе Србије за помоћ од поплава (1,5 милијарда динара), што је новац који су заједнички скупили сви грађани Србије, привреда и бројни ино-донатори.
Због тога није ни чудо што стручњаци сматрају да би у овом питању морала да постоји потпуна транспарентност.
Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије, каже за Данас да „чист сабирак показује да Србија није имала директну корист, јер је разлика између уложеног и добијеног прилична“, али да је за коначни закључак потребно имати више информација.
- Посредно смо можда и имали корист, јер је захваљујући продаји Фијатових возила побољшан увозно-извозни биланс, добили смо и реално запослене људе у Крагујевцу, тај град је оживео, а ту су и добављачи који раде за Фијат и запошљавају људе. Уз то, побољшање имиџа земље због доласка Фијата могло би да доведе и до доласка других инвеститора, нарочито из Италије - сматра Атанацковић. По њему, било би корисно када би Влада објавила уговор са овим произвођачем, иако додаје да је могуће да се уговор крије јер инвеститори не желе да се услови под којима су дошли у Србију откривају њиховој конкуренцији.
- Али то би заправо за Србију било добро, јер би други инвеститори онда видели да је Фијат овде добио више него што је изгубио, што се види из ових података, па би онда и они дошли - додаје Атанацковић.
Консултант за страна улагања Милан Р. Ковачевић каже, међутим, да би из свега требало „извући наравоученије да убудуће власт не треба да потајно склапа дарежљиве споразуме, јер онда никада нећемо научити како ствари треба радити“.
- Ово је за Фијат свакако био успешан посао. Они су прво овде продавали своје аутомобиле, а па су добили велике погодности од државе, па им сада и даље субвенционишемо цену возила. Фијат нема никаквог интереса да своју добит оставља овде, већ је може одмах изнети у Италију. А да ли је ово успешан посао за нас? То је тешко утврдити, јер ми и даље не знамо шта је у ствари Фијату тачно дато - каже Ковачевић.
Рачуница
Уговор о заједничком улагању са Фијатом предвиђа да ће држава овој компанији рефундирати, то јест вратити порезе и доприносе које она плати. По том основу, у току прошле године Фијату је рефундирано 561,9 милиона динара. Још 265,1 милиона динара Влада је дала као „кофинансирање Академије и обуке“ за раднике ФАС-а, а највећи износ од 5,88 милијарди динара отишао је на плаћање ставке „рефундација трошкова реструктурирања имовине“, што се односи на уређење фабрике и околне инфраструктуре.
А. Милошевић, Данас