Проблем је, међутим, представљало и коришћење простора који је враћен, јер до прошле године није могао да се користи због неусловности и оронулости. Недавно је, према договору представника Покрајинског секретаријата за образовање и будимпештанске парохије, сачињен први програм посете школске деце из наше земље Будимпешти и околини, који је иницирала СПЦ, при чему је, наравно, главна дестинација управо Текелијанум.
– Међутим, то је тек почетак – каже за „Политику“ председник Извршног већа Бојан Пајтић. – Обнова се наставља на првом и другом спрату, радовима на површини од око 500 квадратних метара. Биће комплетно урађене нове инсталације, почев од водоводних до електричних, затим, замениће се опрема за централно грејање, урадиће се инсталације плиновода, обновиће се паркет, а следи и санирање зидних површина, репарација прозора и врата, па опремање санитарних чворова и чајних кухиња...
Осим интернатског дела, где ће одседати ђаци, посебно они даровитији, а слабијег материјалног стања, постоји иницијатива да Текелијина задужбина постане својеврсни културни центар Србије у Мађарској. Разлог је очување културног и националног идентитета невелике српске заједнице у Мађарској и дуг према добротвору Сави Текелији, али и неговање добросуседских односа са Мађарском.
Након оснивања, Текелијанумом је, подсетимо, за живота управљао Сава Текелија (1761–1842), један од најобразованијих и најбогатијих Срба тог времена, председник Матице српске у Пешти (први Србин доктор правних наука). У Текелијануму су се тада школовали надарени српски ђаци и студенти из ондашње Угарске. Када је Матица српска 1864. премештена у Нови Сад, према Текелијиној опоруци, старање о објекту преузела је Српска православна црква.
Интересантно је да, иако грађен у постсецесионистичком стилу, зидови Текелијанума обилују успешно укомпонованим декоративним елементима српске средњовековне архитектуре. Фасаду украшавају и рељефи који симболишу живот Саве Текелије. Многе ће изненадити податак да је најпознатији надзорник Текелијанума био песник Јован Јовановић, који је надимак Змај добио управо пишући песме за време радног ангажовања у овој задужбини.
Славољуб Живковић