Рођен је 31. децембра 1845. године, државник, један од оснивача Радикалне странке 1881. и њен вођа, творац Видовданског устава 1921, првог устава Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Као студент Циришког политехникума у Швајцарској, пришао је социјалистима и прихватио идеје Светозара Марковића и његовог покрета против апсолутистичке владавине династије Обреновић. По повратку у Србију, уређивао је социјалистички лист "Ослобођење", а 1878. изабран је у парламент, у којем се као опозициони вођа борио против ауторитарног режима Милана Обреновића, залажући се за успостављање парламентарне демократије. После гушења Тимочке буне 1883, коју су у зајечарском крају подстакли радикали, емигрирао је и у одсуству је осуђен на смрт, а кад се краљ Милан 1888. помирио с радикалима, одлучујуће је допринео да Србија добије веома либералан устав. Убрзо по абдикацији краља Милана у корист сина Александра 1889, постао је председник парламента, а 1891. премијер.