Нутриционистика је препуна теорија које време и нова научна сазнања оспоравају, а ове су само врх леденог бријега.
1: Јаја нису здрава.
Јаја су тако невероватно хранљива да се често називају и природим мултивитамином. У прошлости су демонизована јер садрже пуно холестерола, па су их кривили за срчана обољења. У међувремену је утврђено да заправо не повећавају штетан, већ само тзв. добар холестерол и да ни на који начин не могу да се повежу са срчаним обољењима. Поред тога, јаја за доручак вам могу помоћи да ослабите.
2: Све калорије су исте
Истина гласи да се калорије и те како међусобно разликују и да је веома важно коју врсту хране једемо, јер се различите врсте хране у организму крећу различитим метаболичким путевима и различито утичу на хормоне који подстичу или сузбијају апетит, као и на здравље у целини.
3: Засићене масти су нездраве
Ово је, шта више, дуго био камен темељац званичне нутриционистике. Студије објављене у неколико протеклих деценија показују међутим, да су засићене масти потпуно нешкодљиве, и да не повећавају ризик од срчаних обољења. Слично као и јаја, и оне повећавају садржај доброг холестерола, док лош холестерол мењају у његову безопасну подврсту. Нема никаквог разлога да страхујете од меса, путера или кокосовог уља.
4: Пуно протеина је лоше за здравље
Наводно, шкоди костима. Најновије студије показују, међутим, да је управо супротно: они који једу више протеина имају бољу густину костију и мањи ризик од ломова у поодмаклом добу. Протеини не повећавају ни ризик од обољевања бубрега код здравих особа, а помажу нам да останемо витки, чувају мишићну масу и умањују ризик од обољења срца и крвних судова.
5: Свако би требало да једе интегралне житарице
Жито је највећи извор глутена у исхрани, па зато сви којима он не прија (а таквих није мало), не би требало да једу житне производе, па ни оне интегралне.
6: Кафа вам шкоди
Кафа краткорочно повећава крвни притисак, али зато значајно смањује ризик од већег броја обљења, као што су дијабетес типа 2, Алцхајмерова и Паркинсонова болест и обољења јетре. Она подстиче метаболизам, помаже излучивање киселина из масних ткива, и повећава радну способност, памћење и мождане функције уопште. Шта више, кафа је у савременој исхрани највећи извор антиоксиданаса, већи од воћа и поврћа заједно.
7: Месо није здраво
Није, али само када је реч о месним прерађевинама. Непрерађено црвено месо, које људи једу већ милионима година, не повећава ризик од срчаних обољења или дијабетеса. Веза са карциномом постоји, мада је врло слаба, и највероватније је последица претераног печења и термичке обраде.
8: Најздравија дијета је она са мало масти и пуно угљених хидрата
Ово је једна од највећих заблуда нутриционистике, а таква дијета је доказано потпуно неефикасна.
9: Рафинисано биљно уље је здраво
Није. Претерана потрошња рафинисаних биљних уља подстиче запаљенске процесе у организму и може драматично да повећа ризик од кардио-васкуларних обољења. Насупрот томе, уља као што су нерафинисано масилново и кокосово су одлична.
10: Дијете са мало угљених хидрата су неефикасне и штетне
Напротив. Овакве дијете су најлакши, најздравији, и најефикаснији начин да ослабите и да избегнете болести метаболизма, као што је дијабетес. У данашње време ово практично можемо да сматрамо научном чињеницом.
11: Сви би требало да смање уношење натријума, односно соли
Мање уношење соли донекле смањује крвни притисак, али није доказано да побољшава здравље у целини. Насупрот томе, премало уношење соли може да има многе штетне последице.
12: Шећер је штетан јер садржи "празне" калорије.
Рафинисани шећер је једна од најштетнијих намирница уопште, а његово штетно дејство далеко превазилази уношење "празних" калорија. Шећер има озбиљно неповољно дејство на метаболизам, гоји и изазива многе озбиљне болести. То, међутим, не важи и за природне шећере из воћа или мед.
13: Маст гоји
Да, али само ако се у исхрани масти комбинују са угљеним хидратима. У супротном, дијете са пуно масти омогућавају бржи губитак тежине него оне са мало масти.
Агенције
Ауторска права Радио Оаза 2026