Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 29. децембра 1921. године, писац, члан Српске академије наука и уметности, први председник Савезне Републике Југославије, учесник Народноослободилачког рата од 1941. Из политичког живота изопштен је кад је у мају 1968. јавно проговорио о прогонима Срба на Косову и Метохији. За председника Југославије изабран је 15. јуна 1992, али му је Савезна скупштина изгласала неповерење 2. јуна 1993, пре истека мандата, уз недоказану оптужбу да је прекршио Устав.
Првим романом, "Далеко је сунце", објављеним 1951, представио се као писац страсно заинтересован за револуцију у њеном хуманом, сложеном виду. У литературу је на велика врата ушао романом "Корени", у којем је - описујући село и прве изданке грађанства обреновићевске Србије - испољио моћан таленат за понирање у најдубље слојеве људске психе.

У роману "Деобе" приказао је драмско-психолошку панораму србијанског сељаштва у Другом светском рату и злу коб подела на партизане и четнике, које су пролазиле не само кроз породице него и кроз поједине личности. Роман "Време смрти", велика фреска српског друштва уочи и у време Првог светског рата, послужио је идеолошким чистунцима да, на подстицај политичких моћника, "утврде" репутацију Ћосића као српског националисте, чак шовинисте, али је за већину поштовалаца његовог дела тим романом постао "патријарх српске књижевности", а трилогија "Време зла" ("Грешник", "Отпадник", "Верник") учврстила је његов статус дисидента стечен за време режима Јосипа Броза. Књига "Призори Миће Поповића" сведочи о развоју и сликарству Миодрага Поповића и широком кругу његових пријатеља, махом најистакнутијих српских антирежимских интелектуалаца. Остала дела: роман "Време власти", књига чланака "Седам дана у Будимпешти", есеји "Акција", "Моћ и стрепње", "Одговорности", "Стварно и могуће".
Добрица Ћосић у троуглу: Тито - Ћосић - Ранковић