Упркос потпуном разарању, НБС, обновљена бригом државе али и љубављу и посвећеношћу бројних појединаца, дародаваца и легатора, израсла је у савремену библиотеку, кључну иснституцију друштва знања, поузданог чувара неизмерног блага - писане културне баштине нашег али и бројних других народа, највећу националну библиотеку у региону и једну од најзначајнијих збирки покретне културне баштине у овом делу Европе, навела је она.
Као и све институције које дуго трају, чији су корени дубоки, мисија је усмерена ка општем добру, а дух неуништив, и Народна библиотека памти, свесна обавезе према садашњим и будућим поколењима којима дугујемо право да знају и сећају се једног од највећих разарања културне баштине у прошлом веку.
У времену у коме, и поред болних искустава, библиотеке и архиви широм света и даље нестају у пламену, наша је обавеза да коначно вратимо књигу на Косанчићев венац, да достојно обележимо место страдања, да му удахнемо живот, смисао, лепоту и племенитост, да се дубока рана на бићу Националне библиотеке залечи, а прекинута нит трајно успостави, закључила је Јанчић.
У дирљивој беседи књижевник, управник Библиотеке Матице српске и дописни члан САНУ Миро Вуксановић подсетио је да је у бомбардовању „у буктињу претворена национална српска библиотека”.
„Буктињу су створиле хитлерске бомбе, на данашњи дан, на шести април који је убијен чим је почео да свиће. Тада су плануле и књиге на немачком језику. Зло је зло зато што и само себе погађа”, навео је он.
А српска реч, у свим облицима, у свим наречјима и дијалектима, предвуковска и Вукова, ''није овде спаљена, није овде истопљена, није овде приждивена, јер речи не могу да горе'', рекао је Вуксановић и додао: Свака српска реч, овде и онда, дигла се с пламеном, из пламена отишла у бели високи дим, одатле на све стране, докле се може догледати, свуда, кроз сваки сомић на крову, кроз прозорско окно и кључаницу на вратима, у куће где се говори, мисли, пише, чита и воли на српском. Пале су зажарене српске речи на беле листове, ушле су у реченице, реченице су се удружиле у књиге, књиге су се хиљадиле. У њима се као младина иза пожара обновила спаљена мисао. Обновила се гелерима погођена жеља. Оздравило је рањено осећање. Све је васкрсло!
А из пепела који је остао на овом месту, врео и густ, који је отишао за речима, који се сталожио на брду, на узвишењу за веру и чудо, помешан с пепелом првог српског писца који је, од страха, спаљен на истом месту, сулудо, јер паша није ни слутио да ће се спаљени писац још једном посветити, тамо, на том узвишењу, врачарском и београдском, дигла се кућа раширених крила, у коју свакочасно, без престанка, уједно и раздвојено, пристиже свака књига на српском језику, сва новинска, часописна, електронска и сродна издања, сваки штампани листак, све, ма где да је настало и објављено, с преводима са српског, с неопходним књигама на другим језицима, па тако, инатна времену, без зазора, једина с искуством да је рођена кад је уништена, расте средишна националана установа, неуништена Народна библиотека Србије, рекао је Вуксановић.
Он је позвао да се на Косанчићевом венцу подигне маузолеј спаљеној књизи „читалачки скроман и сетан, као надгробник страхоти која је уништила саму себе, отишла под земљу на којој, слободно, сами на своме, говоримо речима које не могу да горе”.
Министар културе Иван Тасовац подсетио је да је у нацистичком бомбардовању у депоима и трезору НБС тог јутра страдало око пола милиона библиотечких јединица српског и страног порекла.
Била је то највећа и најдрагоценија збирка покретне културне баштине у овом делу ЕВропе. У пламену су нестале личне библиотеке Вука Караџића, Ђуре Даничића, Јанка Шафарика...уништена је непроцењива збирка картографског и графичког материјала, нестале су колекције средњовековних српских и оријенталних рукописа, без чијег познавања скоро да није могуће разумети векове наше и европске историје, рекао је Тасовац.
„Изузетно богат и разнородан национални фонд тадашње Народне библиотеке Србије био је сведок динамичне и бурне историје ових простора, преплитања култура, традиција, језика, религија и идеологија. Управо због тога је уништење НБС један од највећих злочина почињених над покретном културном баштином у Европи током Другог светског рата”, рекао је Тасовац и додао да је тиме страдање НБС прерасло националне оквире и постало универзални симбол покушаја уништења и затирања културе, уметности и науке.
„Истовремено, овај кратер поред којег стојимо је и симбол нашег сопственог немара и показатељ историјске равнодушности коју као друство гајимо у односу према најзначајнијим институцијама наше културе”, рекао је Тасовац уз буран аплаус окупљених.
Он је позвао да на Косанчићевом месту поново заживи НБС.
„Једна нова, другачија али не мање богата Народна библиотека Србије која ће предводити процес дигитализације српског културног наслеђа и која ће у исто време бити и чувар колективног памћења и гарант технолошког напретка у Србији у 21. веку. Има ли бољег начина да наша генерација искупи свој дуг генерацијама пре нас, али, још више генерацијама које ће доћи после нас”, упитао је он.
Подсетивши да многи верују да је историја света заправо историја ратовања, Тасовац је нагласио да за сваку генерацију ратника постоји и генерација градитеља. „На нама је да се определимо да будемо управо једна таква генерација”.
Окупљени на рушевинама НБС на Косанчићевом венцу оставили су књиге а у уметничком делу програма позоришна трупа Дах театар извела је перформанс.
Чланови УО НБС негодују због непозивања на Дан сећања
Чланови Управног одбора Народне библиотеке Србије Гојко Тешић и Миладин Шеварлић протестовали су због тога што нису били позвани на обележавање Дана сећања на страдање НБС у нацистичком бомбардовању 1941.
„То је срамота”, рекао је председник УО Тешић медијима и упитао докле ће Народна библиотека Србије бити посед једног човека „без лика и дела”.
Члан Управног одбора Шеварлић је у писаној изјави за медије навео да не позвати чланове УО на обележавање страдања НБС представља „озбиљан преседан”.
„Чланови Управног одбора, на челу са уваженим професором, др Гојком Тешићем, више пута су упозоравали јавност на чињеницу да државни секретар у Министарству културе, извесни Дејан Ристић, бивши в.д. управника Народне библиотеке, саботира, из личних побуда, рад Управног одбора - када, већ, није у стању да га смени, што је, по сопственим речима, жарко желео - чиме, разуме се, саботира и рад читаве установе”, навео је Шеварлић у писму..
Чин непозивања чланова Управног одбора на годишњу прославу Народне библиотеке представља, сматра Шеварлић, „колико гест безобразлука, толико и немоћног гнева дотичног Ристића, као и доказ о тужној несамосталности садашњег в.д. управника, који нажалост функционише као Ристићева марионета”.
Управни одбор Народне библиотеке Србије и државни секретар у Министарству културе и информисања Дејан Ристић већ месецима су у сукобу око расписивања конкурса за новог управника библиотеке.
Танјуг