Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Док Приштина наставља са својим планом прављења војске Косова, а Београд се млако противи и уздржава да јасно оцени карактер будућих оружаних снага, из Чешке стиже неочекивана подршка српској страни. Председник ове земље Милош Земан, који је управо завршио посету Београду, оценио је да би стварање оружаних снага Косова било у ствари само поновно наоружавање Ослободилачке војске Косова одговорне за терористичке акције.
- Будући да је ОВК у време рата у Југославији извршила читав низ терористичких акција, плашим се да самостална косовска армије не би била ништа друго него наоружани ОВК - истакао је Земан и додао да је саставни део мировних споразума било и распуштање ОВК, коју сада намеравају да обнове.
Милош Земан је уз то рекао да је Косово, које низ земаља није признало, благо речено, веома чудна држава са јаким утицајем нарко-мафија.
- Сумња се и да је ОВК трговала људским органима, а на те оптужбе које су се појавиле у међународној јавности 2008. године упозорио је и извештај Савета Европе 2010. године - подсетио је чешки председник.

Одлазећа влада Србије раније је оценила да би формирање војске Косова представљало кршење још увек важеће Резолуције 1244 и подвукла да једина оружана сила на Косову може бити Кфор. Најављена је и расправа у УН и Бриселу, али приштинске власти на то се не осврћу и на брзу руку у парламенту покушавају да прогурају одлуку о формирању војске. Последња препрека том науму су гласови 13 Срба, без којих неће бити могуће донети одлуку.
И поред тога влада у Приштини јуче је уврстила у дневни ред парламента тему усвајања амандмана на Устав, којима би се постојеће безбедносне снаге трансформисале у оружане снаге Косова (ОСК). Премијер Ивица Дачић је раније рекао да то није део Бриселског споразума.
- Они су то најављивали, али ми смо тражили гаранције од НАТО-а и Кфора да, уколико се некада формира та војска, не сме да долази на север Косова без одобрења Кфора - рекао је он.
Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић оцењује да изјаве попут чешког председника не мењају много ствар, односно "оне би могле мењати само када би Србија била спремна да такве примере подршке искористи за неку своју одлучнију акцију која би укључивала и претњу престанком примене Бриселског споразума".
- Плашим се да српска власт, оваква каква јесте, не може бог зна шта да учини поводом најава о стварању војске Косова, као што ништа није учинила ни у претходном периоду када је ОВК постепено прелазила метаморфозу од терористичких банди до још мало па званичне војске државе - каже Вукадиновић. Он додаје да је "све те фазе Србија или мирно посматрала, или нешто немушто реаговала".
Крстимир Пантић из Српске напредне странке оцењује да овакви потези Приштине само подижу тензије и прете да угрозе Бриселски споразум.
- О војсци Косова се није причало у Бриселу нити то стоји у Резолуцији 1244. Албанци су увек због сопствене јавности и стицања одређених политичких поена прибегавали једностраним потезима, као што је и та намера да КСБ прерасте у војску. Међународна заједница има одговорност и сада су Кфор и СП ЕУ на Косову пред великим испитом. Да ли ће ћутати као што су то урадили 2008. године када је проглашена независност или ће искористити своја овлашћења и спречити кршење међународног права, зависи од њихове процене шта ће донети мању штету њиховим мисијама. Срби свакако не могу да буду мирни и не гледају са одобравањем на најаве из Приштине - каже Пантић за "Вести".
Кључ у рукама српских посланика
Влада Косова је почетком марта усвојила и проследила парламенту предлог о оснивању оружаних снага Косова, са задатком да, како је најављено, заштите територијални интегритет, укључујући и север Косова.
Да би се то реализовало, потребно је променити Устав, а за промену тог акта потребна је двотрећинска већина у косовском парламенту састављеном од 120 посланика, као и две трећине гласова посланика из неалбанских заједница.
Српски посланици у скупштини Косова су против најављене уставне промене коју је затражила Влада Косова, о измени безбедносних у оружане снаге Косова.
- Поводом тога сви српски посланици (њих 13) изјаснили су се против предлога о оснивању оружаних снага Косова. Таква промена не може да се усвоји без српских гласова у косовском парламенту. За сада нема притисака на нас да се то усвоји, а сигурно је да можемо да очекујемо такве покушаје, када дође време за гласање о тим амандманима - каже Саша Милосављевић, шеф посланичког клуба Самосталне либералне странке.
Вулин: Провокација Приштине!
Министар без портфеља задужен за Косово и Метохију Александар Вулин каже да је оснивање косовске војске потпуно неприхватљиво, а најава њеног оснивања - чиста политичка провокација.
- Тражили смо седницу СБ УН и очекујемо да нам се изађе у сусрет. Врло смо јасни, нема војске Косова. Не долази у обзир, против кога ће вам та војска, од кога да вас штити, од Албаније, Србије, Македоније? Колико знам нико није исказао агресиве намере према Косову - рекао је он.
Борба око севера
Међу албанским посланицима тема око војске Косова је потпуно другачија. Њих занима да ли ће и када моћи на север. Фатмир Џелили, члан скупштинског одбора за безбедност Тачијеве ПДК, сматра ће те снаге моћи да делују на северу Косова тек за осам до 10 година, а до тада би са Кфора на њих била пренета овлашћења у области безбедности.
Србија диже руке од Косова
- Сада када се Србија повлачи и реално диже руке од Косова зарад евроинтеграција, па чак и од севера Косова (где је дословно до јуче имала и вршила своје државне функције), не може ништа или може врло мало учинити по питању формирања косовске војске. Тако да чак ни изјаве попут чешког председника или неких других не мењају много ствар. Могле би мењати само када би Србија била спремна да такве примере подршке искористи за своју одлучнију акцију која би укључивала и претњу престанком примене Бриселског споразума. Али, врло је јасно да Београд за то нема храбрости ни снаге. Тако да мислим да од тога неће бити ништа - каже Ђорђе Вукадиновић.
Под оружјем 5.000 људи
Косовска влада је усвојила и предлог којим би постојеће Безбедносне снаге Косова биле трансформисане у оружане снаге, као и да Министарство безбедносних снага промени име у министарство одбране. Косовски премијер Хашим Тачи је најавио тада да би у саставу тих оружаних снага било око 5.000 активних војника и око 3.000 у резерви.
Вести, Ј. Л. Петковић, фото: А. Чукић