Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Агенција за избеглице Уједињених нација данас је издала препоруку да започне процес престанка статуса избеглица расељених из Хрватске током 1990-их година.
Како је наведено у саопштењу, скоро 20 година након престанка сукоба у бившој Југославији, околности које су довеле до расељевања су се из темеља промениле.
Регионална сарадња је интензивирана, дошло је до добровољног повратка, различите етничке групе показале су како је миран суживот могућ, а све је очитији и напредак на економском и политичком плану.
Клаузуле о престанку избегличког статуса интегрални су део Конвенције о статусу избеглица из 1951. године. Њима је предвиђен престанак избегличког статуса онда када настану суштинске и трајне промене у земљи порекла и када више не постоје околности које су довеле до расељавања.
Многе земље које су примиле избеглице, такође, су великодушно одобриле пријем у своја држављанства избеглицама из Хрватске, наведено је саопштењу уз напомену да "заштита коју предвиђа међународно избегличко право стога више није потребна". Неки од изузетака предвиђених препоруком УНХЦРа односи се на сведоке ратних злочина.

Престанак избегличког статуса примењује се само на избеглице, а не на оне који су интерно расељени унутар својих држава. Земље које су примиле избеглице из Хрватске сада им могу укинути избеглички статус на основу сопствених процена стања у земљи порекла. Препорука УНХЦР-а је да престанак избегличког статуса ступи на снагу до краја ове године. Све државе које су пружиле уточиште избеглицама из Хрватске имају могућност да овај процес продуже до краја 2017. године.
У овом тренутку, у региону живи 49.056 регистрованих избеглица из Хрватске, од којих су скоро сви етнички Срби. УНХЦР, такође, препоручује и даље унапређење Регионалног процеса налажења трајних решења који су земље у региону договориле у циљу решавања проблема расељености.
Процес укључује и Регионални програм стамбеног збрињавања (РСП), који има за циљ да обезбеди стамбена решења за 27.000 породица избеглица и интерно расељених лица у БиХ, Хрватској, Црној Гори и Србији.
"Јасно је да већини ових избеглица из Хрватске више није потребна медјународна заштита, али многима је и даље потребна помоћ. УНХЦР поздравља чврста уверавања која је добио од свих држава и донатора који учествују у тој иницијативи да ће се и даље ангажовати у Регионалном процесу налажења трајних решења", рекао је Винсент Кошетел, директор Бироа за Европу Високог комесаријата за избеглице УН.
Успешна интеграција бивших избеглица је дугорочан процес који се наставља и након престанка избегличког статуса.
Изазови на Западном Балкану односе се на могућности мањинских група да остваре права на запошљавање, становање, приступ јавним услугама и инфраструктури те да превазидју дискриминацију. УНХЦР остаје опредељен да државама које су примиле избеглице помогне у спровођењу препоруке о укидању избегличког статуса.
Линта: Одлука завшни чин етничког чишћења
Председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта рекао је да је препорука УНХЦР-а о укидању избегличког статуса расељених из Хрватске лоша и да је та коалиција послало писмо високом комесару УН-а за избеглице Антонију Гутерешу.
Линта је рекао агенцији Бета да та препорука "представља завршни чин етничког чишћења Срба из Хрватске".
У писму Гутерешу наводи се да Хрватска последњих годину дана тражи да се Србима, који су током рата 1991-1995. године протерани из те државе, одузме статус избеглица и да је УНХЦР донео одлуку без икаквог слуха и захтева да чује мишљење и ставове избеглих и прогнаних из Хрватске, којима нису омогућени услови за повратак.
"Избегли и прогнани Срби из Хрватске који делују преко избегличких удружења сматрају да је то погрешан приступ јер у Србији тренутно живи 41.000 лица са избегличким статусом и преко 250.000 лица која су временом изгубила избеглички статус и прилику за одржив повратак", наводи се у писму.
Линта је објаснио да би укидањем статуса избеглица престала и међународна помоћ за решавање проблема тих људи, јер онда правно не би постајали као избеглице и био би им био отежан повратак у Хрватску. Према његовим речима, Хрватска није испоштовала низ међународних уговора, посебно Бечког споразума о сукцесији из 2001. којима се штите права избеглица и тврди да ће свим лицима бити враћена права која су имали 31. децембра 1990. године.
"Хрватска није испоштовала закључке Сарајевске декларације из 2005, одбијајући да реши питање одузетих станарских права и доспелих неисплаћених пензија. Сматрамо да би укидањем статуса избегледица било доведен у питање и Регионални стамбени програм који треба да прузи подршку повратку и интеграцији избеглих лица", казао је Линта.
Коалиција удружења избеглица тврди и да преко 40.000 избеглица није повратило своје станарско право у Хрватској, затим да преко 10.000 срушених српских кућа није обновљено у хрватским градовима у којима није било рата, као ни више од 8.000 кућа на ратним подручјима.
Линта је додао да Хрватска није спровела Уставни закон о правима националних мањина којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама "Због свега наведеног избеглим Србима нису створени услови за одржив повратак у Хрватску", рекао је Линта.
Бета, Танјуг
Србија не прихвата препоруку УНХЦР