ДО САДА БИ И ФИЛИП ВИШЊИЋ ВИДЕО КОЛИКО НАМ ЈЕ САТИ. /Грујо Леро/
МИКРОФОН ЈЕ ПРЕГОРЕО. НИЈЕ МОГАО ДА ИЗДРЖИ СВА ОБЕЋАЊА. /Екрем Мацић/
Ричард Трећи је тражио само коња да се спаси. А где је наш излаз? Можда треба да се угледамо на комшије? Или нас чека судбина косовских Срба, које приводе у Евроленд?
СРБИЈА НЕ САМО ДА НЕМА МОРЕ, НЕГО НЕМА ИЗЛАЗ УОПШТЕ. /Александар Чотрић/
ОД СВИХ КОЈИ СУ ПОБЕГЛИ ПРЕД “ОЛУЈОМ“ ХРВАТИМА СЕ ВРАТИО САМО - ОСМЕХ. /Бојан Богдановић/
И тако, у нашим земљама живи више милиона политичара, али сви не могу да живе (читај – јести) од политике. Потребно је савладати још неке, макар и окултне, занате. Ево како то објашњава афоризам:
УЈУТРО ПРВО СВРАТИМ ДО КОНТЕЈНЕРА...А ОНДА У ПРОДАВНИЦУ ПО СИТНИЦЕ. /Слободан Живановић/
У МНОГЕ ФИРМЕ РАДНИЦИ УЛАЗЕ МИМОХОДОМ. /Слободан Живановић/
ЈЕДНОМ СЕ ЖИВИ. ДА МИ ЈЕ И ТО ДОЧЕКАТИ! /Слободан Живановић/
Све је на продају. Постоје ствари које се купују без обзира на цену...Они који верују у загробни живот дошли су до неочекиваног сазнања...Ако нисте били сигурни да и банкари имају душу, ускоро ћете се у то сами уверити...
МОЛИТВА БАНКАРА: ОЧЕ НАШ, ОПРОСТИ НАМ ДУГОВЕ НАШЕ, А МИ ЋЕМО ПЛЕНИТИ ИМОВИНУ ДУЖНИЦИМА СВОЈИМ. /Добривоје Тукић/
ИМА ЖИВОТА ПОСЛЕ СМРТИ. АЛИ НЕМА ПРЕ. /Станислав Томић/
Некада се, према народном веровању, избегавао пој црних птица пред кућом, а данас не ваља ни када певају професионалци... Погодите у чему се разликују заштићени сведоци и мајмуни?...Ако сте од свега дигли руке, бар верујте у реинкарнацију. Ништа не кошта...
ВЕРУЈЕМ У РЕИНКАРНАЦИЈУ. У СЛЕДЕЋЕМ ЖИВОТУ ВОЛЕО БИХ ДА БУДЕМ СРЕЋАН. /Марко Марковић/
На крају афористичке гозбе, као десерт, прилажемо неколико “европских“ мисли о нашој новој мантри – Евроленду:
ЕУ – МАЈЧИНУ! /Митар Ђерић - Лаки/
ГЕЈ ПАРАДОМ ЕВРОПА НАГРАЂУЈЕ СРБИЈУ ЗА САГИЊАЊЕ. /Милад Обреновић/
ДЕЦА СЕ НАЈБРЖЕ УСПАВАЈУ ПРИЧОМ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ. /Добривоје Тукић/
Овај зборник афоризама и хумористичко-сатиричних песама Грује Лера "Сигурна кућа“ нуди /психо/анализу наших живота, располућених између онога што немамо и онога што нећемо имати.
Што рече незаборавни Брана Црнчевић: “Како да верујемо човеку кад претке држи у кавезу, а потомке у неизвесности?“
РТРС