Србија прикупља документацију за нове кандидатуре листе Унеска. На предлог наших институција, ове године Унеско је истакао годишњице Михајла Пупина, Јована Цвијића, Јосифа Панчића и Стевана Мокрањца. Србија је са неколико земаља у региону номиновала надгробне споменике стећке и славу Ђурђевдан.
Десет српских споменика културе је увршћено на Унескову листу светске баштине. Од 1979. уписани су манастири - Ђурђеви ступови, Сопоћани, Студеница, Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница. Пећка Патријаршија је на Унесковој листи од 2006. године, а последње уписано културно добро је Гамзиград - Ромулијана - 2007. године. Упис је вишегодишњи посао, а Србија детаљно прикупља документацију за нове кандидатуре.
Ремек -дело, јединствено сведочанство о култури и традицији, вредност која превазилази национално и постаје светски значајно, то су критеријуми за упис на Унескову листу светске баштине. Србија има своју прелиминарну листу, а упис може да очекује после 2015. године.
"То су наши споменици културе који се налазе на тзв. тентативној листи и то је пет споменика Тврђава у Смедереву, Бач са околином, Неготинска пивница, Јустинијана прима и утврђени манастир Манасија", каже члан Националне комисије за Унеско Вера Павловић Лончарски.
Архива "Николе Тесле", као и "Мирослављево јеванђеље" налазе се на Унесковој листи ''Меморија света'', као и "Махабхарата" и "Дневник Ане Франк". Реч је о програму који штити документарну, аудио и визуелну баштину.
Као значајне јубилеје, на предлог институција, ове године Унеско је истакао годишњице Михајла Пупина, Јована Цвијића, Јосифа Панчића и Стевана Мокрањца.
Стална координаторка Уједињених нација у Србији Ирена Војачкова Солорано, каже да мора да буде нешто јединствено, нешто што нико други не нуди и заиста представља српску културу: језик, уметност, историјски споменици.
"Србија може да понуди много тога Унеску и Унеско Србији. Када нешто постане део светске баштине привлачи глобалну пажњу. Идеја није да због тога туристи долазе, већ да се подигне свест о сопственом културном наслеђу", каже Ирена Војачкова Солорано.
Унеско зна да одбије, али и да скине са листе културно добро, ако држава не брине о њему и користи га у комерцијалне сврхе. До Унеска се стиже и удружено. Србија је са неколико земаља у региону номиновала надгробне споменике стећке и славу Ђурђевдан.
РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026